Просветни гласник

ЗА11И0НИК ГЛА1Л10Г

ПГОСВЕТИОГ САВЕТА

Одлучено је: да се усвоји мишљење реФерента о тој сдици. V ПрочитанИ су реФерати о „Историји Срба од Милана Убавкнћа књига I." Одлучево је: да се ова кш га шј може примити ни за једну од оних це би , које су номенуте у акту господина минпстра. Награда је одређена: г. Нанти Срећкоиићу 60 динара, а г. Мих. Ђуровићу 100 динара за реФерате. Ти реФерати гласе: I Главном Просветном Савоту 0 књизи „Историји Срба,' 1 г. М. Убавкића, књига прва. Веоград 1883 г. На питање Нросветпог Савета: „Може ли се „Историја Срба" г. Убавкића унотј)ебити као школска књига било за потрзбу наставника основних гикола , било за ученике средних школа?"- част ми је одговорити, веома Јкратко, ово : I Ово није цело дело, него само прва књига, која се свршава пропашћу српског царетва т. ј. смрћу другога српскога цара, Уроша. Зато као учебник не може бити, а да и не напонињем, да су ово лекције учитеља, и то до Б'емање „у виду биограФија ноједипих з< атниг владаоца" (стр. 23), дакле не свнју. Од Немање, до смрти цара Уроша иде обична српска Историја и онда долази унутрашње стање за време Немање. II Као сами почетак, тако и читава историја до Немање, и ако је јасније схваћена од свију пређашњих учебника, није схваћена онако како је била, па по томе не може се преноручити никако за учебник. Од Немање до смрти цара Уроша тако је написана, да би била добит за школе и то средње гаколе, кад би тако била израђена читава сриска историја; нарочнто је најбоље израђено унутрашње стање српске државезавреме Немање. Ова нартија врло би добро дошла свима учптељима основних школа т. ј. историја од Немање до смрти цара Уроша и унутрашње V

стање државно. Због оиога, мњења сам, да би требало, да министарство набави од ових књига толико, колико има основних и средњих школа, те да се овом аартијом користе наставници. III Ппсац је веома млад човек и треба му одати хвалу, што се толико потрудио и написао ову књигу. Ми врло мало имамо књижевних радника, па зато ово мало што имамо, треба чувати и нотномагати, да и даље раде. Изричући овакво мњење о овом књижевном раду, нека ми је дозвољено, да наноменем и неке омашке, које су сапутнице свакога човечијег рада, а тим пре овако младога нисца. Омашке наиомињем зато , нека се исправе при новом издању. Бећ сам казао, да није схваћено добро жупанијско време, зато и мора бити потпуно нрерађено. Она лица из тога доба, која су унесена у ову књигу, изнесепа су у биограФијама — иосебице — добро. На стр. 25: „Ну и ако је бугарска војска била куд и камо већа од српске и уз то још у борби већ огрезла" — ова читава реченица нема историјске основе. Стр. 29: „Петру се досади тамновање код стрица..." и ово није истина. Тако исто (стр. 30) несу Хрвати наговарали Брана да удари на Петра. Тако исто не може се рећи: Мијаилу било мрско (стр. 31). И оне речи на стр. 32: „ Чувши за неверство Петрово у сред весеља" и т. д. или: „из почасти према њему" — несу историјски верне. Није верно (стр. 35) да је „Рашка била нод Бугарском," као ни то (стр. 36) да је Рашка „трпела седам година насиље бугарско" или (на стр. 41) „то брдо нису могли освојити," а није нико брдо освајао, него замак. Незгодно је речено : „да оиере главу" (стр. 43) јер се глава мије или измије. (Стр. 47) Бладислав није дошао у Зету, иа није ни „ иза сна " новикао (стр. 48) и т. д. има више омашкп или нетачности на нр. „Војислав науми па замоли грчког цара да га пусти кући .... цар га пусти" што није истина (стр. 51 и 52). Има у времену до Немања више оваких погрешака. Зато сам и рекао да овај део треба са свим ирерадити. 'а сам у књизи већину од њих по-