Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

бедежио. Само ћу још нааоменути, да се мора више иажње обратити на речениде, као на пр. Зар се може ре!аи овако за Бодина: „вратио се одважно кући" т. ј. утекао или се укдонио с бојишта, јер га реч „ одважно" ирави смешним. У времену владе Немања треба иснравити омашке, од којих ћу неке напоменути: Стр. 101: Није Немаља рођен „у селу Рибници," него на „м-ћст4 Рибнида." Стр. 102: Није храм св. Никоде „спроћу уш1,а реке*Бањске," него на Ибру. Није се Немања осдободио „ироклете " пећине; није р. Ситнида бида тако мртвим тедесима пренуњена „да се иреко мртвих телеса као по суху могло ходити" (стр. 103). Па није ни оно истина (стр. 105): „не престаше ионосито мрзити." Учитед. богумида веровао је у Христа, а на стр. 107 стоји: „није веровао." Одкуд писац зна (стр. 111) да сељачка деца несу ишла у шкоду?" и т. д. На страии 118 веди се: Стеван задржао „под својом уцравом Врањску и Нишку обдаст без Ниша ," што није верно историјски и наличи на то, као кад би рекди: Задржао под својом вдашћу Ерагујевачку нахију без Крагујевца. На страни 121: Урош I није био „сувлададац Радославу." А Радосдав није „рђаво поступао с народом' (стр. 121). Отклен писац зна (стр. 122) да је „Урош дао Вдадисдаву на управу Зету, Ириморје и Требиње?" Односи Уроша 1 ирема Угрима и према сину Драгутуну нису гачпо образдожени. Није добра карактеристика Уроша I: «добар, благ и паметан владар" (стр. 125). Зашто је биоиротеран? На стр. 126 није веран израз: „Народ га (Драгутина) и онако није волео," јер се онда питада вдастела, а не народ. Напротив баш је народ веома јако водео Драгутина, јер је он устао противу зеденаша и рђавих људи, а бранио нравицу и народ. Исто тако Мидутнн нпје завдадао зато што је „у народу омиљен био." Стр. 127: Андроник није имао новаца да ндати најамницима (Татарима) а не савезницима па их упути противу српске краљевине и т. д. Није верно историјски, да ее тада Бугарска раскомадала (страна 129). Шишман вдадар Видински, а не бдгарски (стр. 130). Није Мидутин носдао Стевана у Азију (стр 131). Једена није живеда у Зети (стр. 134), него у ЈКолашину у Брњачи. Ми-

лутин није све „љубио" (стр. 13 ). Овако се не пише у историји (стр. 137): „Он је ^о душе имао и ногрешака" и т. д. Није Дечанскп побегао у Звечане, него у Петрич" (страна 149) и т. д. Није се Душан нрогласио царем зато „што се бугарски владалац мање моћнији могаше назвати царем" (стр. 165), јер на блгарском језику цар значи просто владалац н ништа друго и т. д. Наша предања, љетописци и црква, као и сви историци тврде да је Вукашин убио Уроша;. Сувремена полемика о томе још траје и без јаких и вернихјнавода не сме се кварити исторнја. С тога и не треба уносити у Историју тај догађај друкчије, него онако како с,е до сад знало. Зато треба исправити и тај навод на стр. 196. Бидо је Срба више у XIV веку од ,5 милиона." Нису једно исто Отроци и Себри. Тако исто није „клашње" „ фино " сукно. од вишњевг чохе него реч клашње значи сукно (стр. 269). Све су лво ситне омашке, које се лако могу исправити. Књига је пак боља од свију досаданнњих књига ове врсте по духу и правцу, којим је нанисана. 19. Септ-ембра 1884 год. у Београду. Ј1. ј^рећковић

II. Главнои просветном савету. Ирегледао сам у свима појединостима „Историју Срб® одМидапа Убавкића, књига I,» коју ма је Главни Иросветни Савет изволео дати на оцену. Да би могао савесно оценити наведено дело, ставио сам себи за задатак: ирво да оценим како је написано : дади нрема захтевима сувреиене историјске науке; има ли у њему »ише или мање погрешака ; каквим је језиком написано итд; у кратко: претежу ли добре стране тога дела иди р! ; аве; и друго : да пресудим је ди писац постигао ону цед којој је дедо намењено иди није. Ирочитав дедо г. Убавкића, нисам се мадо .зачудио, видећи да писац није имао пред очима никакве цеди — о плану да и не говорим — кад се датио да га нанише (мањ ако не