Просветни гласник

5 72 О Б И Љ Н О Ј Ћ Е Л И Ј И 0 БИЉНОЈ Ћ Е Л И Ј И.

Шта је биљном организму биљна Келија, како је она сложени, шта садржи, како расте, кад умире ? Пре него што би рекли к@ју о биљној ћелији неће бити излишно, да што у опште кажемо о биљкама. Кад мало даље ван куће изађемо у околину, наићи ћемо на разна тела као: бедутак, кречњак, и др. камење. За тим на храст, брест, глог, топоду, крушку и разне траве и земље. Па онда на разне бубе, гуштере, тиде корњаче и др. домаћу стоку: коња, овцу, говече и т. д. Ова разна теда позната сујош од најстаријих времена и сва су називана а и данас се зову једннм општим именом ариродна тела. Ово им је назвање дошло отуда што се надазе у природи и што су у њој сама постада без утицаја човечијег. Мадо доцније кад су се нешто ова природна теда боље упознада и кад се видедо, да међу иојединима има и неке сдичности, бида су подељена на три групе иди царства. Тако све познато камење иди минеради као поменути бедутак, кречњак итд. скупљени су у једпу засебну групу — тако звано царство минерада. Храст, гдог, траве и остаде биљке опет у биљно царство. И најзад бубе, гуштери, нтице и т. д. у трећу групу, царство животиња. Те сад свако природно тедо морадо је припадати ма којој од три горње групе иди царства. Данас пак ношто су свестраније испитани не само спољњи обдици ових природних теда већ и њихово развиће и унутрашња грађа раздвајају се сва у две групе: мртва иди анорганска и жива иди органска теда. У нрву груну од пређашњих спадају минеради а у другу животиње и биљке. Теда ове посдедње групе оддикују се од оних из нрве нарочито разним кретањем и непрекидним нроменама материје из којих су састављени. Наука која нас упознаје са анорганским иди мртвим телима зове се минералогија, а она о организмима т. ј. о животињама и биљкама зове се зоодогија и ботаника. Ове две последње имају у најновије времеЈедан исти начин и методу испитивања и нолазе шта више још од једне полазне тачке или од је-

дног основног облика, од нротоплазме, Ова сагласност још је и тиме оправдана што је данас утврђено, да поред све многостручности у биљном и животињском свету опет постоји јединство, т. ј. да је састав животињских и биљних теда у основи једнодик и да се међу собом разликују само модиФикацијом тог осповног облика. Не постоји дакле никаква особита животна снага, као што се то цређе мисдидо, већ свн животни процеси организама зависе од радње оних истих физичких и хемиских спла, које владају и у остадој ирироди. С погледом на ово наука о мртвим телима зове се абиологија, а она о живим тедима или организмима опет биологија, 1 ) Да би могли тачније повући границу између мртвих и живих природних тела, мораћемо најпре утврдити, у чему се огледају ове животне радње. Узрок свима животним појавима лежи у некој хемиски још мало испитаној беланчевинастој и хомогеној — једноликој маси, тако званој нротоплазми. Она као индивидуадисана маса, преставља најнижи обдик живих бића, и као таква врши све оне животне појаве, које налазимо и код виших животиња као најсложенијих тела. Животне радње протопдазме огледају се већ у самом њеном променљивом облику, пошто модекили који је саегављају имају извесну покретљивост, док су на нротив они мртвих тела јако један за други утврђени. Жива дакде тела имају способност да промене свој обдик, или у оггште обдика су опредељеног. али им је свагда у извесним гранидама променљив. Мртва теда су опет без обдика, иди ако га једном добију, више га не промењују (сем воде) као тако звана аморфна природна теда, или су најзад кристалне, т. ј. онредељење Форме -ограничене правим линијама и равним новршинама. Мртва теда расту у величину, но свагда образују једнолику компактну масу. У састав пак живих тела долазе мали делићи од протоплазме или ћелије и од укупности њихове зависл им и облик. По овоме можемо рећи, жива ') Види »Чл'шци из опште биолошје" 1882 године стр. 5. од г. Др. Докића.