Просветни гласник

ј Тл. е д и ј и

5 74 * о б и љ н' о

тек бнда, кад би пропутовади целу земљу но ■ шав од севера к југу? Даље кад се још при томе оиоменемо да су бнљке зависне како од меота на ком расту, тако и од влаге, климе и др. околности. Број разних биљака на земној површини није незнатаи јер износи већ преко 200.000. Биљке иису само зато знатне што су овако јако распрострте и што сваком делу земље дају друкчији изглед, већ ако се боље с аима унозиамо, одмах ћемо се уверити, да су оне важпе колико за одржање природе у опште толико и за одржање животиња па и човека. Тако на оголићеним стенама иојављују се мале сићушне биљке, које иструну после краћег или дужег времена и приправе повољвпје земљиште за успевањеи већих биљака. Одржавају равнотежу ваздуха тиме, што троше из њега онај из нздисања животиња и др. ироцесима снрављени угљендиокснд, а повраћају му онај онет удисавањем животиња потрошени кисеоник. Даље ни једна животиња не живи о самој земљи или о камењу, већ троши биљке као храну. Посебно су пак за човека и тиме корисне, што му дају сваковрсну грађу за зграде и станове, за одело, разна оруђа и посуђа, за сирављање лекова н за многедруге потребе. Накратко су све бнљке, па и оне отровне човеку од лепосредне или посредне користи. Кад су људи увидели и умели да цене ове користи што им биљке нуде, тада су на њих обратили и већу нажњу. Од пре 200 година отиочело се својски испитивање организма и то по облику и појединим деловима тела. И код разног биља (или животиња) наишли су ца велике разлике и неједнакостн у облицима, и нослужнли су се овим изнађеним знацима или карактерима, да Феле организама једну од друп разликују. Даље све биљне Феле скупљаху у веће и веће групе, опет ио њиховим заједничким карактерима. При овом грунисању пазило се још и на то да све оне групе буду једна другој ближе, што се више слажу у изнађеним карактерима а оне напротив групе, што се међу собом мање слажу, да буду удаљеније. Или краће на то: да сродније групе буду једна другој ближе а несродније онет удаљеније и то тим удаљеније, што су више несродније. Од ботаничара, који су на овоме највише радили

заслужују да се на овом месту спомену: Ј. II. ХурнеФор, Е. Л.ине 1 ), А. А. Жисије и А. II. Декандол. У ово исто време кад се радило на систематици организама, неки су од научара обратили пажњу и на њихове животпе појаве. У овом ногледу знатан је грчки философ Аристотело, који је још тада ударио темељ посматрању животних нојава код животиња. Напротив на ове животне појаве код биљака, није нико тако рано обратио пажњу. Тек нри крају 7 века првн је М. Мадпигије отночео испитивање унутрашње грађе биљака и њихових животних нроцеса. Он је први и написао биљну анатомију „Апа1оше р1ап- # 1агит" (1675.) У садање су доба ове науке о животним појавима организама тако разрађене, да су данашњи канацитети биодогије (Зоодогије и ботанике) сагласни у томе, да право нознавање животаих процеса код организама и јест управо главна задаћа ове науке. Она грана напоменуге науке, која нас упознаје са животом организама, зове се физиологија иди наука о радњама. Под животом пак разумемо све оне животне процесе, који стоје један с другим у најтешњој вези, а сви укупно служе за одрзкање организма, као храњење, кретање, нлођење и т. д. Престанак свију животних процеса у неком оргапизму ми зовемо смрт. Посдедица је смрти распадање организама у неорганизована теда или хемиска једињења под упливом атмосФерског кисеоника. А пошто су биљке састављене из простих или елементарних организама ћелија, то од њих и Физиологија отиочиње своја сматрања. Важност биљне Лелије за биљни организам Биљке нису једноставна тела као што нам то изгдедају на први поглед, већ се састоје из врдо ситних микроскопских делића, тако ■) К. Лине отад новије систематике рођен је у Ресхулту у Шведској 1707. г. 1741. г. наименован је за нроФесора ботанике на упсалском универзитету. Умро је 1778 г. иди оне кад се онет родио Декандод у ЈКеневи. Од његових дела најважније је: „8уа(.ета ргорозка на1;игае, 81уе ге^па Цча паШгае ву8(.ета1Јсе ргоронИа." (Систем природе или три нриродна царства систематскп престављена.)