Просветни гласник

О Б II Љ Н О Ј Т. Е Ј И Ј 11

575

званих ћелица и.ди ћели.ја, као што ћемо се о том мало доциије уверити. Ови миогобројни делићи — ћелице од сваке су руке међу собом сиојене и то понајвише јако су једна уз другу збијене иди се својим утанчаиим крајевима још и сиајају, те граде разна ткања. Ова оиет ткања сиајају се међу собом и граде иоједине биљне дедове или органе, из којих је састављена цела биљка. Кад неку биљку ма где узберемо и мало је бдиже разгдедамо, моћи ћемо већ на њој и по самој спољашности разликовати ове органе: корен, стабло, дишће и цвет, ако буде дистада и цветада. Ови разни органи врше у њој и разне радње, од којих зависи и живот цеде биљке. Тако кореном усисава биљка из земље течну храну — воду, а с њом и све оне састојке анорганске материје, које могу бити у њој растворене а биљци опет иослужити за грађу, као : кадијумове, калцијумове и гвожђане соди, сумпорна једињења, сидицијева киседина и т. д. Лишће онет кроз своје иоре прима из атмосФере гасовиту храну и то у првој динији угљендиоксид, кога свагда неке количине има у ваздуху, а у другој кисеоник. Она течносткоју корен усише спроведе се кроз стабло у све зедене биљпе дедове, дакде к површини самз биљке, или оним местима, где је у сдед испаравања постада најача потреба. Дошав' у дигаће ту се течна храна једнни са угљендноксидом из удисаног ваздуха и то под упдивом сунчане светлости у угљене хидрате иди у така хемиска једињења, која су за храњење биљног организма од ведике важности. Еао што видимо овде се свршава неки особити процес, по ком се две анорганске материје вода и угљен-диоксид претварају у органска једињења. Ова се опет по биљци растурају и сдажу на оним местима, где их биљка потребује. Овим насдагањем иди усвајањем страних материја цедокуина биљка већа, ми кажемо она расте. Пошто биљке растењем достигну одређену им ведичину тада издвајају и то о'бично ниже на разним својим органима нек§ дедове, тако зване споре, а више опет преображавањем цвета семе, који кад у иовољпе окодности доспеју, развијају се на онај исти начин у нову биљку, као и њихови родитељи. Кад пак у пекој биљци престану ове напОменуте радње из ма ко-

јих узрока, тада се она осунш, и то је смрт биљке. Ако се сад запитамо како се то и по средством чега врше у биљкама ове животне радње, дако ћемо доћи до тог уверења, да су носиоци, како ових наиоменутих процеса у биљци, тако и свих других, у самој ствари оне ћедије, из којих се састоје биљни органи; а не сами органи, као што нам то изгдеда на први погдед. Да су доиста само биљне ћедије прави носиоци н покретачи биљног живота, уверава нас на првом месту и то, што међу биљним организмима надазимо и таких, који се састоје само из једне једине ћедије, а опет се у њима надазе сви горе сиоменути животни нроцеси. Друго можемо се о том уверити и из саме науке о биљној ћедији. С тога ћемо овде још укратко споменути, да је биљна ћедија од таке важности за биљке, да је од њеног постанка зависан и њихов и да се у њеном храњењу растењу,. намножавању и животу огдеда обдик и сви животни нроцеси саме биљке, а напротив у њеној смрти и смрт биљке. Ђелијца и пени делови Ако стабло какве зељасте биљке н. пр врежу од тикве радијадно т. ј. попречно пресечено, па онда је јако стиснемо, тада ће из ње истећи нека количина слузне течности, која је у опште позната под именом биљиог сока. Ово доказује да стабдо иије у цедој својој унутрашњости једнако — ћошо§епо, већ да се састоји из чврстих и течних састојака, или да стабло има своју особиту грађу-структуру. Ако за тим одсечемо од овог стаб^а врдо танак кружић и погдедамо кроз њега спрам светдости, то ћемо одмах приметити, да се он састоји из неке густе мреже иди ткања. Исто ово видећемо и на неком другом уздуашо одсеченом кружићу. Све ово биће нам јасније, ако поменуте кружиће иосматрамо кроз микроскон и шта више можемо још видети, како су поједине шуиљике мреже испуњене неком мутном течношћу. По овоме састоји се стабло горе посматране биљке, а тако исто и сваки њен други део, па једном речи укупно и све остаде биљке, из огромно ведиког броја врдо мадих мехурића, који су јако један до другог