Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ 0 ИОПИТИМА ЗРЕЛОСТИ У КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМИАЗИЈИ

показанога на испиту знања. Са тиме сам се и ја слагао, јер на свакоме испиту приличну улогу игра оно, гато се обично зове „срећа", „случај„стидљивост" ил „страх", на је добро да испитачи познају из раније заслужност кандидата и на минимум сведу улогу поменутих прилика. За тим и према постављеноме задатку испита зрелости овакав начин оцењивања треба да се практикује. Отрого оцењивање Фактичкога знања има да влада при годишњим испитима у гимназијама и при испитима у Великој школи, а испит зрелости ваља да се води у духу, који му је чланом 1. правила постављен. „Зрелост" може да се има и докаже бага и ако се не знају многи детаљи који се у гимназији предају и уче. По томе зрелост не треба признавати само онима, који су се кроз гимназију тек ировлачили из разреда у разред и који за сгручно образовање неће имати или воље или способности. Овим можда неће бити задовољени стручни наставници наука на Великој школи и захтеваће да уписници у исту докажу владање многим знањем, на основу кога ће они даље да зидају. Али, како различне каријере, на које се свршене гимназисте одају, захтевају различно предуготовно знање, то је немогуће јединим иснитом зрелости такву спрему констатовати. Ради тога требало би или овај исиит специјалисати т. ј. поделити га на неколико груиа наука или установити један иредуготовни курс за неке Факултете. Против првога говори сама цељ гимназијске наставе, којој је испит зрелости завршетак. Овај треба да остане као сведок свију учињених штудвја, као доказ хармонијскога развића разноструког знања и способности код младића, који је своје опште образовање завргаио и стручноме тек хоће да се преда. А оно иредуготовно знање за ®акултетско образовање, које захтевају поглавито егзактне науке може да се обнови

595

и попуни до нужне мере и у првим годинама Велике гаколе. Еандидати техничког и природно-математичког одсека ове гаколе могли би у првој години учити само науке основне и помоћне оним струкама на које би се тек од друге године одали. То су: Математика, Физика, Хемија, Јестаственица и Цртање. Строг годишњи испит из ових основних и помоћних наука важио би као иријемни испит за разне стручне одсеке. Наравно да би курс ових наука морао бити друкчији но гато има да је у вигаим годинама, када се оне специјално изучавају. Тиме би се избегла и по нека данагања велика мука и незгода, као н. нр. гато техничари морају да уче Физику, Хемију, Астрономију, Минералогију и Геологију у оном истом обиму, у коме их уче будући наставници тих наука. Еад би се поред тога још природно-математички Факултет поделио на одсеке према сродним групама наука онда би се на нашој Великој школи створили главни услови за стручно образовање, које је без овога — по моме мишљењу — немогуће. Установом једногодигањег предуготовног курса и деобом философског Факултета: а) олакшало би се учење техничарима, математичарима и природњацима, који су сада у нечем претоварени; б) унапредило би се стручно универзитетско образовање; в) олакшала би се спрема кандидата за проФесорске испите, чије би предмете ваљало тада природније груписати но што су; г) време учења философског Факултета могло би се смањити за једну годину, гато би било повољније и за државу и за оне, који се спремају да је служе. Како ове реформе не захтевају скоро никакве буџетске повигаице, то би се могло ласно и одмах извести, а како сам тврдо убеђен, да би се после њих коракнуло нанред у просвети, то сам се и усудио, го75 *