Просветни гласник

С 1 б

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛЛМА

БЕхЛЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И 1Ш^О*ДАМА

Основне школе без четири разреда. Поред свет'а настојавања од стране министарства просвете да минуле школске године ни једна основна шкода не остане без потпуна четири разреда, као што се изискује законом о осповним школама од 31. Децембра 1882 г. инак у многим местима наше отаџбине бидо је, прошде шкодске године, непотнуних основних школа, т. ј. шкода с једним разредом и с два и три разреда. Цедокупни број таких шкода износи 76; но за ведику већину овога броја има и сасвим оправданих раздога што потпуна основна школа није могла постојати у прошлој школској години. Тако у неким местима (у Корману, Кошјсима, Св. Аранђелу, ЈВел. Лукапи, Манастирици, Бољковцима, Мокрој Гори, Доњој Белој Реци, Метовници, Планиници, Николичеву, и Врдилима — свега 12 на број) постојао је прошле школске године само ирви разред, и према томе, као што је по себи. јасно, школа у тим местима, као новоотворена или из ма каких узрока остала само с једним разредом, није могла бити потпуна. На другим месгима (у Парцанима, Умчарима, Сремчици, Првонеку, Ђалевцу, Клокочевцу, Уровици, Ћунису, Малошишту, Бунуши, Извору (ниротском), Курјачи, Затоњу, Брјјанима, Љутовници, Повом Хаџибеговцу, Мочиоцима, Придворици и Леновцу, — свега 19 на број) постојала су досад два разреда (махом I и II) и према томе старији се разреди нису ни могли отварати. У трећу груну долазе таке школе које су дуже или краће време паузирале, било због оскудице у учитељским кандидатима, било из других узрока што су: болести, као заразе, редње и т. д., те се, са знањем и одобрењем министарства, морало одложити завођење четвртог разреда, докле деца редовним путем доврше учење у три нижа разреда. (Таких места има свега 30) и та су: Београд (жепска школа на ДорћоЛу, због маленог броја деце у IV разреду, која су још у почетку 1883-4 школске године распоређена по осталим школама у вароши), Суботинац, Аисовип, Бели Поток, Ђинча, Ђелико село , (београдски округ), Ђласина, Манојлица, Стојник, Овсиште, Јасеница (крајинска), Трњани (крајински), Торњани, Ораховица, Круаац, Рсавци, Горња Буковица, Кобиље, Сибница, Ореовица (женска школа) Костолац, Доња Крушевица, Брезна, Балајинац, Ђакус, Мекиш, Бошњак, Прилике, Звездан и ТабановиК). Према горњим подацима остало је још 15 места за која се досад не зна да ли је имало

оправдана разлога, због којега је школа остала без иотпуна четири разреда. Та су местаова: Чукојевац, Текија (женска школа), Ђидровац, Доњи Матејевци, Губеревац, Дедина Бара, Дубока, Изворица, Голобок, Биоска,Ђрба, Прилииац, Исгришори, СлеичевиКа Ђарна.) — Учитељи свију овде именованих школа узети су на одговор у смислу рћсписа од 18. Октобра пр. године ПВр. 11201. и „Упуства" издатог за овогодишње надзорнике основних школа. Интересантно је да се зна, да су минуле школске године све школе које ностоје у ваљевском и ћупријском округу, састављене биле из потпуна четири разреда. Та два округа чине једини изузетак од осталих, који су, било из оправданих било из неоправданих разлога, имали ио коју школу с мање од четири разреда. У 1883 — 84 школској год. иак било је свега 207 школа (5 жепских а 202 мушке) које нису имале четвртог разреда.

Испитани професорски кандидати — 55. Г. Лаја Аршинов , предавач ниже гимназије у Вел. Градишту, положио је у Јупу ове год. проФесорскн испит из: Зоологије, Антропологије с Дијететиком, Ботаником, Српског и Немачког Језика с оденом одличном — већином гласова. Темат је израдио : „Анатомски састав и ембриолошко развиће ува у разних животињских група." Испитни одбор сачињавали су : г.г. Д-р Сава Нетровић, председник; чланови: Јов. Бошковић, Хура Козарац, Д-р Л. К. Лазаревић и Д-р Л. СтеФановић.

У београдској гимназији има ове године свега 652 ђака, и то у разреду : VII 29, VI 66, V 188, IV 4 5, III 62, II 92 и I :70. До сад имали су I п V разред по два одељења, но према овако великом броју где у једно одељеље V разреда долазе по 94, а у свако одељење I разреда по 85 ђака, велика је погреба да се у Београду отвори још и трећа нижа гимназија, или да се београдској реалци дода I и II разред.

У Вишој жекској ШКОЛИ има сад, у почетку школске године, свега 6 24 ученице, и то : у три одељења првога разреда 105, у два одељења другога разреда 119, у два одељења трећега разреда 103, у два одељења четвртог разреда 119 а у два одељења петог разреда 1 18 ученица.

Издање и штампа краљевско-српске држ авне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. СимиЂ