Просветни гласник

59?

што им је можда и донело ту ненравду, да се само у технички Факултет смеју уписивати. Мени се чини да је нови наставни план за гимназије постављен на доброј основи и да све средње гаколе треба да имају овако мешовити карактер као гимназије. Наравно да је и ово кратко искуство од четири године показало, да би неке детаље у томе наставноме нлану и програмима ваљало већ сада променити; и ја сам био слободан нредложити овде неке од измена које се тичу природних наука. Главно, на шта се при том измењивању има пазити, јесте: да се одржи равноправпост наука егзактпих са тако званим хуманистичким наукама, како би со ђацима сва научна поља отварала и све њихове душевне сгране култивисале. И „класидизам" и „реализам" не треба да захтевају у напшм школама много више места но што им је већ створено, мањ што би ваљало наћи времена и за основе Лсихологије и Логике, које науке имају велитш значај за опште образовање. Са Грчким Језиком мислим да ми не морамо ни чинити пикаква нокугааја, кад знамо да се његова настава и у најкласичнијим европским гимназијама води готово безуспеншо. Њему је канда суђено да скоро испадне свуда из реда гимназијских предмета и да тек самосталним радницима и стручњацима открива своје лепоте и благодети. Полазећи са гледишта једнообразног васиитања омладине у средњим школама, мислим да би паше реаљке ваљало иретворити са свим у гимиазије, јер и опе мале разлике, које међ њима постоје могу да произведу штетно ирерано специЈалисање, које чини да је читава група људи

у Друштву, због .организације гаколе кроз коју је прошла, лишена извесног знања, које сиаки образовани човек треба да има. А зар је разумно и зар ниЈе често грешно, да се један контингенат гимназијских дечака већ у 14. години одвоји од осталога друштва у образовању, па да му се већ тада затворе врата од свију других ®акултета сем техничког? Технички шакултет није до сада од тога много вајдио, а многи су реалци штетов^ли изгубив прерано слободу избора ксријере баш у оним годинама, када би се њоме најбоље могли користити. У самој Великој гаколи дешава се, да ђаци после свршене чак друге године мењају Факултет, што им се допушта — под извесним условима — јер је боље и за њи и за школу, када се обраћају оним штудијама за које у зрелијим годинама наклоност и способност осећају. У толико је оправданије још да се кандидати за разне Факултете не цепају по њима, већ у тако рећи — детињству. Геалке дакле и више Јога да су реалистичне од гимназија но гато су, немају — по моме мњењу довољно разлога за одржање поред>. добрих гимназија. На место њихово ваљпло би иодићи, за оне који се на занате морају одати, нарочиту занатлијску школу, која се већ поодавно тражи и која би се најлакгае могла установити поред војно-техничког завода у Ерагујевцу. 22. Јуна 1885. године, У Бесграду. Госиодина Министра дубоко пошгујући ј Ј. /VI. ЈКујовик ироФесор Велике школе