Просветни гласник

608

ВАСПИТАЊЕ К А О I! А У К А

децом напамет учпти, а протоиоии су морадн митрополита извештавати колико ге том наредбом успело. На последак се и. сам митрополит наканио да се лично увери о „плодовима трудова" својих, па је 1759. на сабору црквеном у вароши Иригу, сам држао испит са свештеницума, учитељима и народом; но на велику жалост своју уверно се он, да му ни сами свештеници п учитељи, а народ још ман>е, незнађаху давати одговора на љегова питања. За то је то још строжпје наложио и наредио Формалне испите из тога, како за свештенике тако и за учитеље. Свештеници су морали ту књижицу научити у року од три месеца а нротопонл су их морали испитати и њега о том испиту известити, а учитељи су је морали за месец дана на памет научити и у Карловце доћи, да их он сам екзаминира. Ова претерана ревност, да се у цркву нашу уведе „благочеегије" није код народа и клира српског нашла оног одзива> што га је он себи представљао, шта више ни сам Рајић не могаше срцу одолети, а да то у једном спису своме Ненадовићу не нребаци. 1 ) 'Ј сиди „Точное изо< раженеше катехизма."

Колико се из ових циркулара види, да се заузимамо за наставу верозакона у оиште, толико ћемо у следећем показати, да се и за подизање основних школа енергично заузимао. У већ споменутом циркулару од 17. Октобра 1755, напомиње међу осталим, да ће те јесени протопои Еарловачки Кпр ЈеФТИмије Радосављевић место њега обићи целу дијецезу, да се уверп, јесу ли му наредбе извршене „јесу ли свуда тколе начињене, магистри иристављени, еда ли се деца редовно у школу шаљу, како уче и наиредују." 0 свему томе ће му иоменути иротопоп поднети писмен извештај. Не буду ли му налози извршени због нехатости протопопа и свештеника, да ће г;х лишити сана (достојања), а где буду Хришћани криви, нек им се представи, да ће се од цркве одлучити, ако се не иоправе. (Настакиће се)

6АСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

ДИЕКСАНДРА ЈЗКНА

ГЛАВА ПЕТА ВАСПИТМЕ ВРЕДНОСТИ

(Наста Ја ћу овде бацити један иоглед на најважније гране човечије културе, те да би се могла бдредитн карактеристична духовна вредност сваке понаособ. Ја не намеравам, да овде претресем све врсте учења, него само оно; што спада у обичан делокруг једне школе. Има различних грана које су за образовање врло драгоцене, али којима је ираво место у индивидуалном само образогању. Такве су врсте: игре, вештине и образовање у различитим умешностима. сак) Да бисмо наш план извели, ми морамо најире нажљиво посмотривши обадва главна одељка; науку и језик. Ова два одељка представљају типски најчистије велику масу човечије поуке, па с тога их треба темељито оценити пре иего што се узму у иретрес мешовити нредмети, као што су Геограшија и Историја. Депе вештине само ћемо дрдирнути, а у једној од доцнијих глава, говорићемо опширније о њима. Чисто механичке умешност-и или извеџбаности, као што је цртање и ручни рад, само ћемо у