Просветни гласник

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

641

мисао, да може отночоти одатде екваторска ватра. С тога отиловише на отворено море и 1432. године открише Лзорска острова, која су лежала међу Португалијом и Америком на 200 миља од обале. Ова острова била су нотпуно ненаеељена. Године 1449. добише она лрве становнике. Сад имају и сувигае хране и вина и снабдевају португалске и шпанске" лађе са потребама за пут у Лмерику и Источну Индију. 3. Међу тим јужно од канарских острова јога нико не бегае нловио. Тамо се на западну страну пружало у море нредгорје, које се дотле сматрало као крај света и звало се предгорје Кап. Овде је море правило ужасан вртлог и најдрскијим морепловдима задавало је велику бригу. Гилијанец, један храбар и вегат корманош, чинио је разне покушаје, али у почетку узплуд. На послетку заилови он дубоко у отворено мпре и испаде му за руком (1433.) да оплови опасни Еап, који је сад и своје име променити морао и прозват је Кан Бојадор, а, то значи: опловљено цредгорје. Овај догађај произвео је општу пажњу и јако обрадовао принца Хенриха, ма да је обала с оне стране Бојадора била готово са свим нуста и неплодна. Обитаоце, које су хришћански морепловци нашли на а®риканским обалама, држали су за праве хришћанске непријатеље. Онн су убијали, пљачкали и одводили људе као робове. Из ових разбојнигатава постала је трговина са Црнцима. Године 1442. у главној варогаи Португалије, Лисабопу, видели су први нут људе са црном бојом ; коврчастом косом и прћавим уснама. Заробљеници су давали за своју слободу златан песак. То је бага и било оно, за чим су грабљиви Европејци чезнули. Сад се све више јављала општа жудња за открићима. Жеља за златом повукла је на пут л>уде,

који се пикад не би макли изван иознатих им места. Трговци из Венеције и Ђенове снремише за пут своје лађе; све је хтело да открије нове земље са златним рекама. Али кад ове нису могли одмах наћи, робили су Црнце. Око године 1440. Португалци дођогае до реке Сенегала. Овде први нут нађоше дивље незоабожачке Црнце. Неке, које су даље на северу нагали били су мухамедовци. Влизу угаћа Сенегала лежи Зелено Предгорје, а пред њим десет острова, која су назвата Острова Зеленог Предгорја. Тамо дођогае Португилци године 1447. Ова су острова врло брдовита, али имају тако топао ваздух, да су нижи предели увек нокривени зеленим дрвима. У осталом португалска влада није се много бринула о томе, јесу ли она обрађена и насељена. То је трајало до 1462. док није откривена обала праве Гвинеје. Сад се догало до у страшни нредео екватора, а нико од сунчане жеге није сагорео. Овде се нагало злата, слонове кости, воска и других скуиоцености, тако да се пловидба у Ашрику све вигае и више умножавала. За сва ова открића од Порто Санта до Гвинеје, а то је простор од 500 миља, благодарни смо принцу Хенриху. И ако он сам није увек пловио, ипак су сва нутовања предузимата по његовим наредбама и нлану. И заиста за човека мора бити велика радост, кад се иостигне толики успех од предузећа. То је баш и било оно, што је иоложило основ величини и сили мале краљевине Португалије, јер неко време била је она најнапреднија и најмоћнија трговачка држава у Еврони. 2. Вартоломеј Дијац и Васко Де-Гама. После смрти Хенрика Морепловца охладне за неко време лгудња за открићима, Јер је сваки био и одвише задовољан са златним песком, који се у Гвинеји налазио. Али 81