Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

године 1481. дође на владу у Португалији краљ Јован II. који планове Хенриха Мореиловца опет предузе и са великом ревношћу продужи. Он нареди да се у Гвинеји оснују насеобине и направе тврђаве, а одатле изасла лађе за даља открића. Тако се продре за 300 миља јужно преко екватора и дознаде се, да се А®рика не шири на југ, као што је то на свима картама сликано, него се више укосила југоистоку. Тада је нада била већа него икад, да се дође на јужни врх АФрике, да се он онлови и да се тако около дође у Источну Инђију. Један дрзак човек, по имену Вартоломеј Дијац извршио је тај нокушаЈ. Он је пловио све више југу, открио је 200 миља нове земље и (1486.) достигао је срећно на јужни врх А®].ике. Његови матрози и војници веровали су сад да су достигли на крај света и да сада плове у извесну пронаст. При томе су буре, које су и сада на овом врху врло честе, бесниле јако, да је се Дијац морао решити да се у Дисабон врати. Он назва јужни крај А®рике : „Предгорје бура." Али чим је краљ Јован о свему томе сазнао, викну он пун радости: „Не, ми ћемо то назвати Предгорје добре наде." И ово име с правом је задржато, јер се Јованова нада тако лено иснунила. У исто време краљ је послао два храбра човека абисинском краљу, о коме је већ нешто слушао. Он им је наредио да но могућству закључе с њиме трговачки уговор. Они отпутовлше преко Оредиземног мора у Каиро, а одатле са караваном у Аден на Црвеном мору. Овде се раздвојишо. Један је отишао у Абисинију, али је уз пут био убијен. Други је отпловио у Инђију, видео је својим очима ту красну земљу, ишао је у Еалкуту и Гоа, и срећно се вратио у Португалију. Он није имао довољно речи да опише богатство Индије, а тиме распали ноново дух у Португалаца да морем нађу пут у ту чувену земљу. У том умре краљ

Јован. Али његов наследник Емануел опреми четири лађе и предаде их храброме Васку Де-Гами да покуша с њима опловити А®рику. Гама је био врло спокојан, али његови људи, којих је било 160, нпсу били као он. Они су се бојали извесне смрти, и покушавали су да умилостиве небо постом и молитвом. Године 1497., Јула 8. иђаше Флота под једрилом. Васко Де-Гама дође у ннјнезгодније доба године на Кап, јер су буре биле тако силне да су претиле да му лађу сваког тренутка сурвају у пропаст. Али још страшније прећаше му опасност од његових људи, који га у очајању и смртном страху хтедоше да баце у море. Гама је био неустрашим, миран и ностојан, и својом сталношћу надвлада све опасности. Он заповеди да се најнепокорнији морепловци окују у ланце, а крму лађе узе у своје руке. 'Гако најпосле (20. Новембра) са новољним западвим ветром оплови Кап. Па ипак Гама се не усуди да одмах наплови на отворено море. Он је пловио поред источне обале Аорике, нокушавајући не би ли добио какву вест о Инђији. Што је даље нловио северно, поред земље Хотентота и т. д. тим је све више наилазио на трагове благостања и саобраћаја са Инђијом. У Марту 1498. стиже он у пристаниште од Мојзамбика и ту први пут виде лађе са ветрилима. На овим лађама не беше ни једног јединог клинца. Даске су биле увезане канапом, а овај канап био је од кокосових ж.ила. Са њим су били и сви остали саставци затворени. Једрила су била од палмовог лишћа. Једна повећа лађа имала је карту и компас. Овде нађоше не само све инђијске нродукте: свилу, бисер, зелени, него и Мухамеданце, који су ове еспапе носили у арапски залив. Сад је било извесно да ће цељ њиховог путовања достићи. Гама отплови у правој линији ј нн до Мелинде. Овде је радосно примљен и нашао је мореплонце, који су више пута