Просветни гласник

644

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ

обдержимг био, но иаче умнима очима арегледао, и о свемг наиредкх иреко своихг синова на свое.чг и на чиждемг јазики иословати и радити могао — и за то шкоде, помоН1110 Боапего уже одавна подигпввше и содержавагоце, есмо вамг, мпогократик парвчивади и совстовали вамг, да децу свого у шкоду на наука даете, знагоћи и видећи како учени дгоди бдагонодачно живе и негдедаго иза туђи деђа", но како он види, народ се слабо на те савете његове обзире, „за то ионово саветкемт,, да сваки свого Д'ћцк у школи даете и то, гд г 1з у м-јзстк магистра и школк имате, ту нодаите д4ца да се уче читати и нисати сдовенски, а кад нреуче Жалтирг, и пакљ кад се д^ца садг находе да су "|Салтнрч) иреучила, одма овамо у Карловце иошљите, да се мога славенскои Граматики учити по томг у немецка и латинска шкода нроизводити". Особито свештеницима на срце ставља, да примера ради децу своју шаљу у шкоду, па „кад кои свое дете у школа дадете, немобте само за неко врбме давати, пакт> безт> знан>а нашегг и магистровогг ©водити и тако деци свон добри начатакт, и патт> прекратити". Шкода се почиње 1. Октобра. При свршетку вели још и ово: А како смо ми наредиди, да магистри, у свнкомг мЂстх обрЂтатцисн, намт> репорте шалгот-в и авлл1отт> учалцагосд д г ћца, тако равно имада намв репортирати и чил су д г ћца и чема се кое учи, и има ли свлгценпческе д г ]зце да се не уче." Завршује посланицу проклетством на све који неће да децу шаљу у школу. Године 1761. 19. Септембра шаље опет једну посланицу у којој говори о користи науке и учева, те светује родитеље да децу шаљу у шкоду — пајпре основну, иа после у Карловачку сдовенску и датинску ко од свештеника не буде изучио славенску граматику биће одлучен. Кдирици, инођакони и ђакони имају доћи у Кардовце па ту учити граматику и друге иредмете. Године 1762. 26. Септембра, јавља да ће 1. Октобра ночети настава у шкоди Карловачкој, » подђ покровомт. свлтил богоматере, те налаже нротонопима, да упуте оне који су способни у ту шкоду, разумевајући под тим и кдирике, ђаконе и младе свештенике који немају синђелије.

Под 31. Јулом 1766, наилазимо на један циркулар, кога је потписао Архиђакон Јован и разасдао га из манастира Хопова. У њему се Јавља, да ће митрополит правити каноничку визитацију, те позива свештенике да припреме све што ,је за то нужно. Ту чигдмо међу осталим: подобн!; же и с1е уредате, да бј сваке церкве сљ свлшеникомг епитропг, са свпма протоколи хесапо†церковннхг, магистри с шкодскимђ своимђ контрактомЂ и епециФикац1его по имена и прозвшца ученпковт, 1цто коп учцтт, и пропипи како иишатг нридатг, кое ихт> Б]кселенц1И повел4н1е за неодложное исполнеие вам оглашаетсд. Из свега овога видимо, да се Митроподит Ненадовић старао. 1- да свепггенство цео народ, — старо и мдадо, иоучава у верозакону ; 2. да се у сваком месту иодигне основпа српска школа; 3. да сва деца, мушка и женска, основну шкоду иоходе ; 4. да је оснивањем Фонда шкодскогза тим тежио, да ексистенцпју сриских шкода у својој епархији за увек осигура; 5. Опажа се и нека организација, што ју је он за школе успоставио ; 6. подигао је вишу граматичку славенску, датинску и немачку шкоду у Карловцима а намера му је била да се сдичие шкоде иодигну и 110 другим већнм местима у Срему. Да је по реду ишло, из ових школа требале су да ностану сриске гимназпје, којеби се времеиом прошириваде и преустројавале према онштим одредбама за те.школе; 7. старао се за боље образовање клира, радн чега су по свој придпци у Карловцима др?кана ванредна предавања. Енергија његова, много је доиринела, да је оно што је нужио и извршио, те већ и из ових циркулара видимо, да су свуда по Срему школе подигиуте биле, а и више шкоде у Карловцима, постојале су све док ие седе на митронодитску столицу Јован Ђорђевић. Овај митронолит није дошао до тога до.стојања но вољи народа, но је скоро силом Србима за митронолита натурен. Савременик његов а историчар српски Јовап Гајић, представља га као незналицу н непријатеља школа који је још 1740. године, као архиђакон код патријарха Арсенија Шакабепде, највише до-