Просветни гласник

ИСТОРИЈА српеких ШКОЛЛ У УГАРСКОЈ

цринео, да су већ тада у Карловци постојавше вишс слаиенске, латинске и немачке шкоде укинуте и учитељи, што су биди доведени из Русије, отнуштени. Рајић наводи, да је архиђакона Јована (Ђорђевића) бида срамота, што деца у Карловачкој школи боље од њега читају и пишу. Постквши митроподит, нрво му је старање бидо „да разори и уништи све што је установио предшаственик његов, да би тако збрисао спомен његов у архиепископији". Тако је и шкоде датинске у Кардовцииа укинуо, оставивши онде само цигду сдавеннску тривијадну шкоду. „Шкодсии гореномпнвти фондђ погдоти. 0 дкжностен архипастирскихЂ кранн г ћ нерадпше, но точ1[о чревв работаше 'ицатедно. Добра достанамнтнаго церкви и он]цествк не сотвори." 1 ) Ово и сувише идуструје тога митроподита, те нам није потреба да о њему више говоримо. Кардовачку сдавенско-датинско-немачку шкоду је укинуо ; у шкодски фонд није хтео сам да иридаже, на није ни друге гонио да у њега улажу, а и нрема народним основним шкодама је био хдадан, тим нре, шго је државна вдаст у исто доба ночеда обраћчти већу иажњу школама тривијалнима. т ) Ону Рајићеву тврдњу, „шкодски фонд погдоти", објашњујемо овако: „Шкодски ■['онд" са оном целч, с којом га је установио митрополит НенадовиК, ирестао је нод овим митронодитом да постојн јер се више није умиожавао добровољним иридозима а осим тога је некодико хиљада од капитада код несигурних дуж шка изгубљено. На сабору од 1769. год, иоведа се и о том Фонду реч те је на предлог сабора у нрвом илирском регудаменту остатак Ненадовићева Фонда узет за ноддогу новог школског Фонда , који се умножавао тиме, што је у њега улазида иодовипа оставине умрдих епискоиа, а одређен је био на издржавање кдирикалних школа у свима енархијама, те је доцније и нрозван „клерикални фонд ". Такав фонд могао се наново установити, но кодика би добит била, да се у Ненадовићев „школски фонд" и даље нрилагадо као за живота самог тога митрополита, а да се од Ненадовића уведене латинске школе нису укидале ! Неумрли Дими') види, „иЈображеи 1е Катехизма". ') види §. 65. илирског регуламеига од 1770. годипе, кога делог у додатву бр. 3. штамиамо.

трије Сабов двадесет н некодико година касније положи основ ведикој срнској гимназији Кардоваккој са 20.000 Фор. а за годину дана унесоше родољубиви Кардовчани у тај фонд сКоро исто тодико, а фонд у истој цели нодигнут од Ненадовића и цеде Архидијецезе износио је већ 17(58. године до 84.000 Фор. Да је у митрополита г Борђевића бидо колико тодико заузећа за шкоде, он би бар тај школски фонд гимназији карловачкој осигурао, а клирикадни фонд би и онако на тај начин како га је регуламенат установио с године у годину растао и множио се. Овако је Ђорђевић отварање нрве српске гимназије. одложио скоро за пуно четврт столећа. 1Госле њега иостаде Митронодит Вићентије Јовановић, Видак, Он је био према шкодама боље расположен. Бригу о основним шкодама узела је у његово време државна власт сасвим у руке своје, но пошто се она старала више за католичке и немачке шкоде иодижући и издржавајући их и опде, где су Срби у оддучној већини ; пошто се и сам регуламенат од 1777, обзире само на католичко-немачке школе, не водећи рачуна о српским школама; Да вдасти гопе силом деду српску у немачко-катодичке школе ; Да у Кардштатској, Вараждинској и Банској крајинп српских школа и нема ; Да се но милитарним сдободиим комунитетима немачко-катодичке школе иодижу и и издржавају о трошку оиштинском, а да се Србима из општипске бдагајне, ма да они у њу највише иринашају не допушта ни да зидају шкодска здања, нити да ихоирављају, нити да учитеље из њих испдаћују. За прнмер наводи Кардовце, као општину у којој он станује, и где је катодика једва једна шестина, иа ипак им се из општинске бдагајне и школа иодигда и учитељ издржава, док се Србима отуда одриче свака потнора. 1 ) Ово иоказује, да се митрополит Видак заузимао за сриске пародне школе, протестујући против увођења немачких шкода, што суимаде у народу српском да шире германизацију. Латинска школа у Карловцима иије постојада ни под овим митроиодитом. Фоид за такву шкоду није више постојао, а оп је [ ) Не1Гег(; Ј. А. Оз^епешМасће Уо1к88сћи1е. I. ст. 479- »