Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

649

Словени имађаху иојма о једном свемогућном Богу, богу оветлости, којега називаху Сварогом. Њихова деца беху: Сунце, огањ, мехец и звезда иреодница. Према неједнакој тоилоти сунчевој просдављаху два пута божанство светлости — лети и зими (код нас Купало и Коледа). Веше још бог Перун, представник небеснога огња и муње. У месецу разликоваху светлу или божапствену страну и тамну или испуњену бесима. Словени поштоваху и Ладу, богињу љубави, красоте и оживеле природе. Веровали су, да по шумама станују Виле, а по водама Рцсалке. И као што у свету има повољних и неповољних појава, тако беше добрих и злих богова као представника сваке такве иојаве. Добри се називаху благим боговима а зли бесима. 0 ветровима се мислило да су и добри и пакосни, а међу последње ваља убројати и Морану, богињу смрти и Јежибабу, богињу зимских вихорова и зимских снегова. Беше и домаћих богова као заштитника појединих кућа, којима стареишне задругарске приношаху жртве ; а било је сеоских и нределних, којима је тај посао вршио старешина села или жупан. Плодове и стоку приносили су на жртву и у опште не каљаше олтаре својих богова људском крвљу. Жртве нриношаху на висовима планинским или испод освећене лите. Доцније постадоше храмови и ноједипи свештеници.

Словени вероваху да се човечији живот развија по одлукама рођеница , које намењују ову или ону судбину сваком новорођеном детету ; и да човек по смрти вечно живи. На гробове својих умрлих сродника износили су јело и пиће које су они радо јели, и то су делили, јели и пили за покој душа њихових. в). Монголи. На истоку између реке Волге и Тихог океана живела су од незапамћених времена монголска племена, која се искључиво занимаху сточарством. Престанак хране или нагомиланост племенска чињаху, те је често једно племе нотискивало друго нлеме и из тога постајаху пове државе. Ови ратоборни љјди вером, начином живота, па и обликом својега лица разликоваху се од јевропс.ког света. Она се на име клањаху мачу и природним појавама; хранили су се нроизводима које од стоке добијаху или животињским месом које су неки по прилици Хуна скоро живо јели. Л.ице њихово имађаше испалејагодице и зубе, кратки а широки нос : беху омалена раста, големе главе, малих очију, развијена трупа, сабљастих ногу. Како се из младости вежбаху јахању, то живот већином провођаху на својим коњима. Кад би се кренули у борбу, у дугим редовима својнх кола водили би собом и нородице своје. (Наставиће се)

ВДСПИТАЊЕ НАО НАУКА

од

^ДтЛЕКСАНДРА јзЈЕНА

(Наставак)

Експерименталне и индуктивне науке. Еад оставимо чисту и примењену математику, која обухвата знатан део нриродног испитивања., онда прелазимо у обдаст експерименталне и индуктивне науке, која у погледу свега што се тиче васнитања показује једнак карактер. Екснериманталиа грана Физике или науке о нрироди, цела

Хемија и Фшшологија ноказују индуктивну методу најчистије. На овој онширној области достижу врхунац свога савршенства све мере обазривости које су нужне па да се иомоћу посматрања и опита истина пронађе. У овим се ноукама утврђивање и најмањег шакта, к >ји нешколованом духу изгледа као нешто 82