Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

са свим лако, обрађује као тежак задатак. 1)г. Апс1ге\У8 морао је стотннама пута понављатн .један исти екснерименат, да би изнашао и увидео промене у волумену, којима је кисеоник изложен, пошто се електричним варницама претвори у озон. Упоредо са утврђивањем и изналажењем ових Факата иде и продес индуктивног уошптавања, које је најленше и оли-чено у овој области. Ако игде оиа ириродна тенденција духа, да сувише уопшти, налази свој коректив, то је овде. Историја физичких проналазака јесте увек стална опомена противу сувише брзог генералисања, а логика ових наука даје нам правила и прописе за правилан и здрав нанредак. Њутонов проналазак закона тежине био је велика поука за процес уопштавања. Ту је на једном јасном лримеру доказана и овековечена она разлика која постоји између утврђене индукције и неке хипотезе, која само нривремено ностоји. Из СФере физичких наука пренета је индуктивна метода на друге областн, као: науку о духу, политику, историју, медецину и још многе друге. На овој истој области ми учимо кад и у колико се смемо поверити емпиричком и ограниченом генералиспњу. Исто тако ми овде добијамо и практичку иримену правила за доказивање вероватности, којима је темељ положеи у Математици. Овде, као и у другим тачкама, дају Физичке науке најбољи нрелаз од анстрактних математичких Формула са њиховом демопстративном извесношћу у с®еру вероватности, која у човековом животу има важности. Ово су само неколике од најважнијих методичких тачака и уиутстава, која нам Физичке наук,е дају. Далеко би нас одвело кад бисмо хтели да овде покажемо, како се идеје, које из ових наука добијамо, преносе и на друге области сазнања, ка-о што је то код Математике доказано.

Што се тиче поуке за непосредну употребу, ове три науке, о којима смо овде говорили, цредстављају регион кориснога знања раг ехсеПепсе. Из Хемије, Физике и Физиологије добијају се илодоносне иоуке, које имају вредности за сва занимања и целокупан живот. И не само да то образује основу за многе послове, него тиме уједно сваки човек добија и упутство за разноврсна занимања у животу. У неким знањима ми се можемо ослонити и на еавете других људи, али сваки становник ове земље зависан је од физичких , хемијских и физиолошких закона у свима околностима, па баш с тога је нужно да он сам иознаје те законе, те да се може по њима владати и без саветодавца. А још и више је потребно знање оиих истина, које спадају у ове науке, становницима модерног цивилизованог живота. Примена природног испитивања у породичном животу са свим је разумљива. У нашем покућанству налазе се полуге, котурови, косе равнине и многи други облици простијег или сложенијег састава. Ми морамо знати како треба руковати са чаеовником, нрозорима, рукуницама, а у многим облицима ми се морамо обазирати на тежину тачке при подупирању и усправљепом положају. ЕоД циркулације воде ми имамо да примењујемо хидростатичке и хидрауличке принципе. При испуштању и упуштању ваздуха, при грејању и вентилацији, при уиотреби угљеног г.аса за осветљење свуда се морамо ми обазирати на природу и поступање са гасовима. Принципе о тонлоти ми видимо у парном напору и експлозији казана. Није довољно да човек зна само кад је нешто повређено и у неред дошло, и да може дозвати мајстора да то поправи, него ми треба и сами да разумемо како која снага упливише, те да можемо сваког тренутка употребити мере предосторожности. Ово ми можемо постићи