Просветни гласник

710

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

животињски. Они беху као стадо плашљивих срна, тако пдашљиво, безоружани, хитро су трчкаради тамо амо. Шпанци нису знали, да ли су то доиста прави људи. И доиста то су биди прави дивљаци. Ограничени на њихово острово, на коме су усдед бдаге кдиме имали довољно плодова за храну, они нису имали никакве потребе ни да раде земљу ни да гаје стоку, нити да лове дивљач. Исто тако нису имали потребе да праве топлу одећу, нити пак тврде станове. Великих животиња, које би могле развијати њихову снагу и вештину, не беше на острову. С тога су Индијанцн бкди тако сдаби, да је један европски месарски пас могао да растера по читаву гомилу од њих. Исто тако број ових л>уди био је тако мали, да је за све било довољно хране. Својине код њих није ни било. Они нису ни знали за заједнички олштинсни живот, него су живили као животиње у пољу. Колумб са богатим оделом и са голим мачем у руци, стаде на врх првог чамца, који је дотерао на обалу, да би био први Европљанин, који је у нови свет ступио. За њим изађоше други и пуни радости за избављени живот клекнуше доле и целиваху усрдно сигурну земљу. То је била жртва благодарности нрироди. Они направише један крст и пред њим муцаху своју смирену молитву. По том Колумб заузе острово за шпанског краља, са церемонијама које су Португалци чиниди при њиховим открићима у Ашрици. Индијанци су то гледали дивећи се томе и не разумевајући ништа од свега тога. Они су само гледали беле људе са брадама и хаљинама, са чудноватим језиком и још чудноватијим покретима, и само су се дивили не појимајући ништа. Од дивљака дознадоше да они њихово острово зову именом Гуанахани, а тако га и сад зову. Оно се на карти налази међу бахамским островима. Колумб се увери да

овде није нашао индијско благо и закључи да плови даље. Индијанци, који су приметили шпанску грабљивост за златом, које су они као украс носили у носу и ушима, показивали су на југ. Кренуше се југу и наиђоше на нека незнатна острова. На послетку нађоше једно веће, које су Индијанци, које су са собом повели,, називали Еуба. При првом погледу Кодумб је мислио да је то Инђија. Он изађе на обалу и свуда нађе највећу плодовитост и дивне пределе, којима се јако зачудио. Ади од земљорадње не беше ни трага. Читаве гомиле голих људи облетаде су окодо као плашљиве животиње. Изгдедаше као да не маре ни за злато ни за хлебац. Кад им показаше комад здата, викали су они Хајити и показивали на исток. Колумб се крену тамо и 6. Децембра дође на Хајити, које је назвао Хишаањоља (Мала Шпанија), и које је нрозвато Сент-Доминго. И овде је нашао исту лепоту нредела, исту плодност земљишга и добродушне слабе људе, који нису имади нојма ни о оделу ни о раду. Они су се делили у више илемена, а свако пдеме имадо је свога погдавицу, кога су називали Кацик. Једног од ових Кацика донеше на ноеилима четири Индијанца, који беше го као и други. Он показиваше знацима Шпанцима, да по некад непријатељи са обдижњих острова (доцније откривених караипских) додазе овамо на издубљеним деблима од дрвећа, наиадају на његов народ, и оне које похватају носе кући те их једу. Колумб се згрози. По што је он још у напред хтео да оснује овде једну насеобину, то објасни он Кацику, да он хоће да сазида једну тврђаву и да у њој остави један део својих људи да га бране. Дивљаци разумеше шта он хоће и радовали су се као деца. Љубопитљиво су гледали шпанске мајсгоре и помагади им да доносе дрва за грађу. Златне плоче, које су имали, давали су радо за стакдене