Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

мерџане, прапорце и игле. Кад су их нитали где налазе злато, ноказивали су на југ као на праву златну земљу. Међу тим Колумб је имао једну тегобу, која му није дозвољавала да чини никаква даља открића. Једна му је лађа била разбијена о гребен, а са другом је Доп Пинзон, као зановедник исте, тајно нобегао, да златну земљу сам пронађе. Тако је Колумбу остала још једна лађа и то најмања. Са овом лађицом реши се да се врати у Шпанију, како би стигао пре Пинзона. У новоозиданој тврђави, коју је назвао Лавидад, остави он 88 Шпанаца. Он им даде заповест како ће се владати, опомену нх да лепо поступају ирема Инђијанцима и 4. Јануара 1498. године са осталом дружином и еа неколико Индијаиаца, које је са собом узео, навезе се на море. 5. Први иовратак (1493) Трећи дан путовања достиже он невернога Пинзона, који ништа није открио, али је хтео да стигне први у Европу и да однесе нов глас. Сам Колумбов поглед прострелио је нееретника. Он се хтеде са којекаквин изговорима извинити, али овај чеетити човек уштеди му извињавање, по што га је уверио, да је он то све заборавио. На скоро по том једна страшна бура претпла им је да пропадну, а тпме би пропала и њихова открића, јер нико не би за њих сазнао. Док су људи у страху и очајању гледали пропаст лађе, Колумб је задржао потпуно нрисуетво духа. .Он брзо напиеа на пергаменту вест о евоме открићу, спакова га пажљиво у једно буре и баци у море. Али његова добра судба сачувала је дрскога јунака. Небо је бивало све ведрије и 15. Јануара пред вече стигоше на Сант-Марију, једно од азорских острова. Овде су морали остати скоро шест недеља да ноправе своју јако оштећену лађу. На

последњем пловљењу натера Колумба нова бура у реку Тајо, (4. Марта) и овога принуди да иде у Лисабон. Краљ Јован говорио је сам с њиме и јако се кајао, што овог дрског човека није пре десет година поелушао. Кад је Колумб 15. Марта приспео у пристаниште Палос, дочекан је са узвицима радости од народа, који га је одатле нре седам месеци испратио. Звона су звонила, топови су пуцали, и светина га скоро хтеде угњавити, кад је као побожан хришћаиин пошао са свима на молитву у манастир Рабидо. Двор ее тада бавио у Барселони. Колумб је прошао кроз целу Шпанију у триумФу, а улазак у Барселону био је свечан. На нрестолу седели су Фердинанд и Изабела. Јунак клекну иред њих и положи заклетву верности своме монарху. За тим му исприча све што је нреживео и видео. По том су га претрпали почастима и хвалама, а осом тога дато му је племство. Вест о новооткривеном делу света нројури сад хиљадоструко увећана кроз целу Европу. У Шпанији је то изазвало најживље интересовање. У брзо се нашло 1500 људи, који су хтели да иду на други пут са Колумбом. Краљ им спреми 17 лађа, а с њима спреми занатлија и рудара. Колумб опет побрину се за евронске животиње и растиње, које је могло добро успевати на оним нлодним островима. Пре свега добили су саизвољење папино, које је такође оскудевало, да све новооткрпвене зеаље принадну ншанској круни. Али кад се Португалија противила овоме, онда пана ограничи своје поклањање на земље, које су лежале 360 миља западно од последњег азорског острова. Услед тога је Бразилија остала као својина Шнаније. 6. Колумбов други пух (1493) Кад је Колумб спремио све што је требало, он се крену и по други пут да пу-