Просветни гласник

712

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

тује. Флота ее кренула нз Баје код Кадикса 25. Септембра и заузела је више јужни цравац. Тако је 3. Новембра дошао на караипска острова (Дескада, Доминик, Маријагаланта, Гваделуна, Аитигва, Порторико и т. д.) Али на свима је нашао дивља племена а често и трагове од људождера. Брига за својом насеобином гонила је Колумба у Хишнањолу, где је стигао 22. Новембра. Али како се ужасну кад не нађе ни тврђаву ни колонију. Шпанци су сво.јим нечовечним ноступцима наморали Индијанце да се од њих бране. Они су сви слошки скочили, потукли тнране, разругаили тврђаву и побегли у унутрашњост острова. Сад Колумб реши да на згоднијем месту оснује насеобину. Са правим одушевљењем положи он темељ првој вароши у новоме свету. У част краљице назвао је колонпју Изабела. Но тек сада заноче читав низ неповољности, које су овом великом човеку цео живот загорчиле. Између свију његових 1500 другова једва их је било тројица, који га нису проклпњали. Они су мислили да нису за то путовали у Инђију, да обделавају њиве, да упитомљавају пределе и да трпе оскудицу у свима угодностима, којих има у цивилизованој земљи. Да су хтели да се обогате тешким радом, то су могли учинити и у Европи. Колумб беше доиста у тешком ноложају. Чак и његов краљ очекивао је, да ускоро види да долази лађа натоварена златом. До душе на Хипшањоли је налажен златан песак. Али њега је било врло тешко тражити, и тражење се врло мало награђивало. Да би задовољио своје људе и краља био је благородни Колумб нриморан на ту свирепост, да цодјарми сироте дивл-аке да их намора да плаћају данак у злату и памуку. Као најнесретнији робови морали су сад Индијанци тражити златан песак, а кад су покушали да

бране своју урођену слободу, онда су на њих пуцали из топова или су туткали велике лсе на ове голе сгворове. Тада су они оает били покорни евојим господарима. Колумб се реши да по казивању Индијанаца опет иде на југ. Он оплови око Кубе и откри Јамајку. Али он се разболе, хране му за људе нестаде , а кад је он после неисказаних мука опет дошао на Хишнањолу, нађе он све у најве^ем нереду. Шпанци су опет мучили Индијанце на врло нечовечан начин. Ови су уништили сва средства за храну, а многи незадовољници вратили су се у Шпанију. После кратког времена стиже из Шпаније чиновник, који је био овлагаћен, да извиди све што се нротиву Колумба износило. Кад је Колумб видео како је чиновник дрзак, и како с њиме неуљудно поступа, он предаде управу своме брату Вартоломеју и брзо се крену у Шпанију — (1494.) Кад је дошао у Шпанију он нађе да су га зли људи оцрнили. Но он је својим присуством поништио сва клеветања. Па ипак се спремање нове Флоте протеже више времена. Али и тада му не дадоше нигата више, већ неки број сурових робијаша, које је из нужде морао примити само да би могао отпловити. 7. Колумбов трећи пут (1494) Трећи пут окрену Колумб своје путовање још више на југ. Може бити да би он тада дошао у Бразилију, да га није неповољан ветар и јака врућина иод екватором наморала, да окрене на запад. Сва бурад са вином и водом цочеше да пуцају, а храна да се квари. Тако дође он на извор реке Ориноко, који је био тако јак да му је лађу хтео бацити иа г.ребен. По величини ове реке закључи он, да она не извире ни из каквог острова, и идући даље обалом увери се потпуно, да је нашао тврду земљу