Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Колумб је хтео и даље да иде. Али болеет и незадовољство његових људи иринудише га да се врати у Хипшањолу. Овде онет нађе жалосно стање. Његов брат био се са једним делом људства иеелио, да у другои крају острова оснује другу насеобину. Међу тим јепан шнански благородник подбунио је евоје земљаке против оба намесника и нарочито је окривљивао Колумба, да он. чува Индијанце само за то , да би могао подчинити Шпанце. Генуесцу не треба веровати! . Три товарне лађе са храном задржали су бунтовници за се а Вартоломеј је морао на другом крају острова готово скапаватп од гЛади. Тако стање затекао је- Колумб. С муком је утишао устанак и само мудрошћу евојом избегао је смртне казне. Своме краљу послао је највернији извештај, али су и његови непријатељи послали читаве гомиле тужаба, и лаковерни краљ примио је све лажи за готово. Једш ишански властољубиви племић, ио имену Франц Бовадила, био је изаслат, да тужбе извиди. Њему је заповеђено да Колумба збаци и.да он заузме његово меето, ако нађе да су тужбе иетините. Чим је Бовадила дошао у Хишнањолу он одмах узанти ку!у и имање Колумбово, нареди да њега сви признаду као гоеподара, а Колумбу посла краљевски указ за збацивање, који је он још унапред спремио био. Сад тек отвори он ислеђење, и позва да сваки ПЈДнеее своје тужбе нротив Колумба, храбрећи тужиоце Колумбове. Као и свнкад тако је и овде Колумб показао мирноћу и умереност. Он пусти да иде све како иде, еамо је захтевао учтиво, да буде саслушан. Али Вовадила није га иреда се ни пустио, већ је -заиоведио, да си оба брата окују у ланце, и да сваког за се воде на нарочитим лађама у Шпанију. Ни један од поштених Шнанаца није могао гледати ове ланце, Кад се лађа

приближила сувој земљи капетан лађе нриђе с поијтовањем Колумбу и хтеде му ланце скинути. Али Колумб то не дозволи. Дела Шпанија требала је да види, како њен краљ награђује Јоткрнвача новог света. Кад су угледали оковане произвело је то у Шнанији опште незадовољство. Фердинанд и Изабела етидели су се и заповедише да му одмчх ланце екину. Краљица му посла новаца, да би се могао енремити да се нристојно јави двору. Он дође и ћутећи, али с тужним погледом, паде пред преето. И овом приликом уверавали су га о милости, иризнавали погрешку, и Ббвадил је збачен. Но о уговору са Колумбом ништа није говорено; шта више иослали су Ованда као намесника у Колонији (1500 год.) Колумб је незадовољно оставио двор, а са собом је свуда носио ланце и наредио ј е да се с њиме у гроб метну. 8. Колумбов четврти пут (1502) Но у Колумбовој души пробуди ее опет наклоноет и нарочита жеља, да нађе уображени пут у Инђију. Он се својим нотраживањем јави опет двору, и Фердинанд суревњив на открића Португалаца у Индији, даде му четири доста рђаве лађе, са којима се- крену из Кадикса 9. Маја 1502 године. Једна лађа пронала му је одмах прве недеље. То га принуди да иде у Хишпањолу, коју је врло радо хтео обићи. Његов непријатељ Овандо забрани му да стане у иретаништу. Колумб се окрете одатле запа !,но, отпловио је дуж обале од предгорја Грација Дијо јужно од Лортобело, али не нађе жељени пут. Лепота предела доведе га на мисао, да овде оснује једну колонију. Али његови Шпанци покварише то својом грабљивошћу и свађом еа дивљацима, да је се морао одмах вратити, цошто је изгубио више људи. Од то доба терала га је једна несрећа за другом. Буре и страховите непогоде 90