Просветни гласник

714

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

пдашиле су лађаре еваки дан. Једна лађа пропаде им, друге се од снажних потреса искварише. После тешких напора и муке стигоше у Јамајку 14. Јуна 1503 године. Готово порушене лађе морадоше истерати на обалу. На поправку није се могло ни мислити. Да се промисао божји није смиловао над несрећнима и помогао им да добаве једну лађу да их изба-ви, славни откривач света нропао би међу дивљацима, и жалосно би сврпшо свој живот заборављен од Европе. Да би се од пропасти сачували два добра човека између њих (Шпанац Менденц и Италијанац Фиски) предузеше једно дрско дело. На два издубљена стабла отпловише они у Хишпањолу, један простор од 80. миља морских — 10. дана, дуг. Њима испаде за руком да срећно стигну где су наумили. Еолумб их је сматрао за изгубљене, јер је протекло више од пола године, а он не доби о њима никаква гласа. Ово пола године било је за њега најнесретније, што га је икад ироживео. Код његових људи није било никаквог реда. Његове опомене, да не муче Индијанце, они су презирали. Једна гомила Шпанаца склопи друштво, и не питајући заповедника, крену се по острову да нљачка и мучи урођенике са свом својом грабљивошћу и суровошћу. За кратко време дивљаци побегоше из тога предела дубље и престаше доносити храну тако неблагодарним гостима. Само мудрост и знање болесног Еолумба могло је избавити људство од глади. На дан баш пред наступање тоталног помрачења месеца, коЈе је он био прорачунао, објавио је Колумб дивљацина, да је се његов бог јако расрдио на њихову немарљивост, и они ће ту љутину божју видети на месецу, који ће са свим номрачити. И као што је мудри човек нредсказао тако се и догодило. Месец је бивао све тамнији и тамнији; са страхом и ужасом гледали су то Индијанци. За тим припадоше

ногама тога госта, кога и богови штите и молили су га да ублажи гњев божји. Тада опет обећаше доносити храну колико је год он захтевао. Непоредак и неправда, коју је починила она чета Шпанаца по острову, била је тако велика, да су се неки између њих надали најрђавијим носледицама. И доиста они су изашли противу њих под предвођењем Вартоломеја Колумба и по што су се с њпма тукли, наморали су их на послушност. Најиосле , после осам месеци цуних бриге, стигоше две верне душе, она два друга и одвезоше све на лађи, коју су од немилосрднога Ованда једва изискати могли. Сатрвен болешћу и тугом дође Колумб на Хишпањолу и кад уграби прву прилику врати се натраг у Шпанију. 9. Кодумбова смрт Прва вест, коју је у Шианији чуо, била је за њега врло жалосна. — Краљица Изабела беше умрла. Она га је свагда поштовала, а он је на њу полагао своје последње наде. Сад су му све наде ишчезле, јер се у краља Фердинанда није могао поуздати. После неблагодарности краљеве ништа га није тако јако болело као презрива околност, са којом су многа висока господа на његова открића гледала. По што је он извршио открића многа су господа говорила, да су и она то исто могла извршити. Један пут је он био са таком госиодом у друштву за вечером. За сто донеше обарена јаја. „Шта мислите господо," рече Колумб — „да ли би се врх овог једног јајета могао метути на сгб, па да тако стоји а да га нико не држи V Сви су пробали да то учине и сви рекоше да је то немогуће. „Добро, гледајте!" викну Колумб. За тим узе јаје, удари га о сто тако, да је оно на улупљеном врху