Просветни гласник

90*

7 15

сгајало. „Е, па то смо могли и ми учинити," повикаше сви. „Па кад сте могли, што нисте учинили," запита их Еолумб. Колумб је тражио, да се испуни уговор који је он у ночетку нанравио, но све узалуд. Он остаде да живи у сиромаштву, докле његова смрт није разрешила невернога краља од дате речи. Колумб умре 5 Маја 1506 год. у Валадолиду у 59 години старости. Његов брат пренесе његово тело у Сан Доминго, сарани тамо у цркви а с њим закона и ланце. На послетку Колумбов син Дијего, доби намесништво над откривеним земљама. Но

он то није добио за то, што је био Колумбов син већ за то, што је се оженио нећаком силнога херцега Албе. Ни еамо име Колумбово није дато новооткривеном делу света. Један Флорентијски благородник, Лмериг Весаучио, који је више пута ишао у нове земље и описао их, имао је среће, да се нови део света по њему назове „Земља Америке," или Америка. Тек у новије време у част великог откривача, назвата је једна област у јужној Америци „ Колумбија." (Наставиће се)

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ ДОВА МАРИЈЕ ТЕРЕЗИЈЕ од 1740—1780

пише

ЈТетар Деспотовић

(Наставак) ; иостави један учитељ Немац, да се овај још

Наредбе државних и замаљских власти што се односе на подизање, издржавање и устројство школа. Ирва два девднија владе Марије Терезије прођоше а ништа се о школама у онште није радило, па и после тога, влада је иажњу своју обратила поглавито иодизању немачких школа, што беху намењене српској омладини. Тим немачким школама смерало се за комиањиске и регнменсте канцеларије образовата способне нодчаснике и журире 1 ). Прве немачке школе подигао је у Ванату ђенерао Марсиј и ми их већ 1753. г. налазимо по свпма знатнијим местима те покрајине. Од наредаба што их је влада у иоглед^ школа издавала иавешћемо у хронолошком реду следеће : 1. Годпне 1764., 24. Јула, понавља се највиша царска заиовест од 1703. да се свуда у војено,] крајини подшку немачке школе. Услед ове одлуке, требало је да се бар у у сваком месту где је седиште компаније ') Ваничек, Сгевсћ (1ев МПћаг&гепге, Тћ. II. 8. 576.

сурови граничарски народ поиравља и да се из њега васпитавају за војипчку службу способни иодчасницн, који морају знати немачки читати и пнсатп ; а да тима граничарима школство не омрзне, нека им се учитељ нлаћа месечно са 15 Фор. и осгало што је нужно из земаљских доходака. 1 ) Но ова наредба као да баш није наишла на онај одзив, коме су се надалн дворски кругови, јер се придворни војени савет девет година после тога (1773) тужи, да та највиша царска наредба „већином оста иеизвршена". 2 ) 2. Године 1766., 22. Јула излази највпша царска заиовест, у којој се врховној управи земаљској у Банату налаже, да се код сваке нарохијалне цркве иостави један учитељ, што је вичан немачком језику. 3 ) Док је драгава сад за оснивање немачких школа чинила све и сва, нијесе водио рачун о српскпм народним школама што су од вајкада, ако не свуда, ') Не1Сег1. 081егге1сћ18с1е Уо1к88сћи1е. I стр. 75. 2 ) Исти стр. 169. 3 ) Исти стр. 75.