Просветни гласник

716

ИСТОРИЈА СРПСКИХ

ШКОЛА У УГАРСКОЈ

а оно местимиде, постојале. Ове народне српске школе бејаху остављене саме себи, те до 1769. годиие ни сама придворна денутација у Вечу није о њима водида рачуна, управо није ни знала да ^остоје где. Тек кад је сабор српски од 17%. године захтевао боље уређење својпх народних школа, обрати придворна „илирска денутација" нажњу школама што су донде иостојале у народу срнском, те се даде преко иодручних власти о томе обавеспити. Но сад кад је придворна илирска депутација почела да се о школама српским стара, устаде иридворна канцеларија угарска против ње, тврдећи, е је то као ,иолитикум" (предмет, подлолган власти политичној) њена надлежност. Распра тих двају највиших нридворних места, под чијом надлежношћу да буду српске школе, нротезала се више година, и напоследак је царица реши одлуком, , ; да се то има сматрати као заједнички одношај", т. ј. о школским стварима српскнм да одлучују ббе те иридворне власти. Али се илирска депутација није никад слагала са угарском канцеларијом и у тој ненрес.таној размирици трпеле су највише оиет народпе школе наше. 3. Године 1770. Сентембра 2&. иза^е први илнрски регуламенат, што је у^> § говорпо о томе како да се у српском народу уведу „тривијалне" школе. 1 ) Кратак садржај тога § је ово г ношто добра н осповна настава омладине од велике користи како за цркву, тако и за државу, пошто смо се уверили да се српски народ у оскудици школа не наставља толико, да сазнаје оно што је сваки човек дужан Богу, земаљском владаоцу н свом ближњем ; то смо наредили својим земаљским властима, где год има грчко-несједињених становника, да од поједипих онштина изишту исказе, шта која може ради образовања своје омладине давати, на да се побрину и за способпе учитеље што ће но пронису учити децу. А да би се та цел постигла, позвал.и смо их, да нам н о свему осталом (што би наставу школску помагало) поднесу своје мњење, како би се доцнијом наредбом оно што буде оскудевало у школској ствари иснравило и усавршило. Осим тога наредили смо, да по свима местима могу српска деца без пренреке похађати католичке г ) Види додатак иод Бр. 3.

школе и онде се настављати. Јесу ли се власти надлежне овоме одазвале тешко је дознати, Јер се осим Баната до 1777. године на подизању нових српских школа слабо шта урадило. Што се пак тиче католичких школа тнх је било у крајевима где су Срби жнвели мање но српских. 4. У КраЈИни, где су немачке школе увађане веома се кубурило са учитељима, којн се добављаху из северних крајева монархије. Какви су то у ггељи били, види се најбоље из неког извешћа што је у оно доба из Крајине иоднесено придворном ратном савету. Од десеторице тих немачкпх учитеља за једног се вели да је „јадан" (е1епс1), за тројицу да су „рђави" , за двојицу да баш ннсу згодни (Кете8№е§8 ^ећбпд), за једног „не баш особит" (шсМ 8опс1еп1сћ), за двојицу да су „средњи"' а тек за једног да може поднети (рапаМ) 1 ) Осим тога добављање учитеља из Чешке, Моравске и Словачке скочано је било и с многим трошком. да би се тај трошак уштедио, нрепоручио је дворски војени савет гене ралитетнма, да у будуће за учитеље узимају „националисте", — разуме се домаће Србе, а тиме би се могао и број учитеља у Крајини новећати, јер би се тако уштедили нутни и други трошкови, а земља би отуда ииак имала више користи. 2 ) 5. Године 1773. бн Тодор Јанковић именован за дпректора школа банатских. 1 ) 6. Месеца Фебруара 1773. године пзађе отпис дворског војеног савета, у коме се излажу нравила, како би школство у Крајини требало да се преустроји. Том приликом позвале су бнле све крајиптке власти, да поднесу своја извешћа о стању крајишких школа и да предложе како би се онде школарство у опште ноднзатн могло. Осим тога требала је свака регемента крајишка а,а пошље у Беч но једног учитеља, којн беше вичан немачком и српском језику. Ти учитељн требали су у Бечу да нзуче прописана начела наставе, што их је тада у школи код свете Ане, Сагански опат Ј. Ј. Фелбпгер предавао. Ти изаслани крајишки учитељи свршише до Октобра исте године нрописани ') Не1&г1, Ов1. Уо1к88сћи1е I. стр. 169. 2 ) Исти I. 79. 3 ) Летопис Матиде српсве, 1826. св. I. стр. 24.