Просветни гласник

ШКОЛА У УГАРСКОЈ

717

курс и вратнше се у своју домовину, где су као виши учитељи (надучитељи, Оћег1ећгег) остале учитеље иоучавади нормадиој- методи. У исто доба усгановљене су шкодске комисије у појединим дистриктима, Те шкодске комисије имађаху да нромичу школство у појединим окрузима крајишким. Управа и надзор над шкодама осташе као и нре у рукама милитарних власти, команданата компањиских, батаљонских и регименских, којима су саветом школски директори као стручњаци у помоћ притицали. 1 ) 7. У месецу Мају исге године издана је важиа наредба школска: ,Ве§и1ае сНгесИте 2иг Уегћевјјпш^ (Јее Шупвсћеп ипс1 луа1ас1нзсћеп асћи^евепв" (правила, што показују како да се поправља илирско и влашко тривијално школарство). Текст ове важне наредбе није нам познат, но ми држимо, да се ова наредба битно није разликовала од осгалих школских послова, што су у оно доба издавани од владе. Овај план поднесен је синоду, што је те исте године држан у Кар. ловцима ; да ли га је пак синод нрихватио опако како му је поднесен, или је на њ' примећавао шта , такође не знамо. Толнко знамо, да је по том илану нмала да порасте реорганизација српскнх и влашких школа у Банату. У то име позвани су бивши цр кр комесар на сабору од 1775., командујући ђенерал у Славонској Крајини, Андрија пл. Шатесн и тадашњи митрополит Вићентије Јовановић, Видак (који је пре тога био епискои у Темишвару), да договорно ноднесу највишем диорском кесту предлог, како би се могао у Банату овај школски план извести. Овај предлог расправљала је придворна депутацнја илирска, која је 15. Септембра и.год. највишем месту ради потврде поднела. „план тривијалних школа за Банат." Овај нлан садржавао је 49 тачака, и морао је у неколико одстуиити од тако званог нормалног школског плана, јер доњо-аустријска школска комисија, којој је овај план био на мњење издан, неће да га прихвати, већ предлаже да се и у Бапату уведе нормални школски систем као и у осталим наследним нровинцијама. Другим речма она је тражила, да се у Банату уведу чисто немачке школе, по ') НеКег4 ; Об1. Уо]квбсћи1е I. 449. а даље; УашСек, Оевсћ. «1ег М1Н1аг§геП2е II. 583.

ново уређеној системи. Овај нредлог побнја идирска дворска денутација, навађајући да неће бити толико снособних учитеља , који ће моћи у школе увести ироиисани нови начин учења На то изађе : 8.) Под 29. Новембром 1774 највиша царска резолуција, којом се „план за тривијалне школе у Банату" с том нримедбом потвр^ује, да се нов начин учења бар у главним местима, као: у Тамишвару, Чакову, Вршцу, Лугошу, Карансебешу, Липови, Сент Миклошу, Кикиндн и великом Бечкереку увести има. Даље се наређује, „да се од илирског народа неколико способнил лица што су вични немачком језику у Беч цошаљу, да онде изуче нормални метод и остала учитељу нужна знања. Ови учитељи имали су, кад се врате у своју ностојбину, настављати друге учитеље у поправљеној методи наставној. Овим иланом смерало се, да се српско школство у Банату потнуно преустроји. 373 школе имале су да се установе, 21 да се допуни а 19 да се прошире. Грађу за школска здања морале су дати бесплатно царске шуме ; но ову благодет могаху уживати само оне општине, које су у току од годипе дана нодизање, поправљање или проширивање својих школа отпочеле. Учитељима се има одмерити дупла поткућннца а осим тога два јутра ливадске земље; осталу нлату да поднжу у новцу н натуралијама, како се с општином погоде. Иостарало се ту и за образовање школског Фонда, коме је за подлогу требао да послужи четврти део оставштине еиископске; а када се школе једном усноставе, да нх попови и кнезови месечно , протопопи сваке четврт гбдине а владике, у пратњи једног у то име посебно - именованог административног чиновника (ово ради већег угледа) похађају и внзитирају. Да се школска омладина пооштрава. одређује царица годишње 1500 Фр. на награде и одећу ђацима, што ће визитатори раздавати оннма, који буду највреднии. 1 ) Приметићемо овде, да нодизање тих школа није ишло тако лако, као што су то себи у Бечу представљали. 9.) Као резултати многогодишњих саветовања изађоше наноследак иод 6. Децембром 1774. године „опште школске уредбе," у ') Исти, I стр. 443. и даље.