Просветни гласник

718

ИСТОРИЈА СРПСКИХ

којима су бида изложена начела но којима би се имала извести организадија школа у свим наслелннм земљама Аустријским. Ова уредба није важила за Угарску; но већи део земаља, у којима су Срби становали, наиме Ерајина и Банат, унрављане су ио уредбама што су важиде за наследне земље аустријске, н ако су те наредбе за те провинције унеколико модиФиковане биле. За Банат су, као што видимо још пре тога издане посебне школске уредбе; у Угарској и Хрватској није их још ни тада било, а у Крајинп је важила за немачке школе она горенаведена онгата школска уредба. Услед те уредбе почеше се онде свуда регпменскпм и компањијскпм местима подизати нормалне немачке школе, с каквим успехом, то ћемо иосле видети. Но док је за немачке школе у Крајини толико рађено, о сриским, или као што их у званичним актима зову .националним" (народним) школама, влада није водила рачун. Оне беху остављене старању конФесионалних општина, а да су крај немачких школа у Крајини и ове постојале, видимо из овога. Године 1775 налази се придворни војени савет у Бечу побуђен, да од региментских командапата Банатске Крајине изиште мњење: „Како би се према локалгим одношајима српске народне школе могле задржати а да то не вашкоди немачким школама." 1 ) „Влашко илирска (Белоцркванска) регимента изјављује, да се она не осећа у праву да у томе погледу шта предложп. Предлог Немачко-Банатске (панчевачке) регименте био је, да се народне школе посве укину, а само Панчеву нека се дозволи да нздржава своју српску народну школу, и то дотле док се не нађе способан учитељ који би био вешт и срнском и немачком говору. 2 ) На ове мотиве није ни сам придворни ратни савет могао пристати. Милитарне власш у Крајини биле су дакле у начелу и против саме ексистенције српских народних школа у тој покрајини. Исте године састаде су се први пуг шкодске комисије у Крајини и то у Беловару, Панчеву, Белој Цркви, Петроварадину, Вараждину иПетрињи: седнице тих школских комисија држане су после тога редовно сваке године ') Уап1сек безсћ. (1ег МШШ^гепге II 539. 2 ) Исти.

по једанпут а расправљале су о унутрашњој организацији крајишких школа. Нећемо даље о раду ових школских комисија говорити, те ћемо овде истаћи један предмет, што је потекао од тих комисија, да се унеколпко види и радња њихова. Године 1779 покрене директор кардштатски у једној седннци тамошње школске комисије питање: не би ди требало у свима шкодама да настава у народном српско-хрватском језпку предходи настави у немачком језику. 11а и Вараждпнска школска комисија изађе два пут с предлогом, да би ваљало бар катихизис број 4 и б предавати не на немачком, већ на матерњем народном језику. 1 ) У том иитању разилазила су се мњења школских директора, те је наређено, да се састане нарочита комисија у Беловару, која је имада да донесе позитиван предлог о наставном језику но само с обзиром на настазу у религији. Овој комисији .је дато још и то право, да учебне књиге ревидира, на иошто су ове одређене за децу закона римо-католичког и источно-правосдавнога, да из њих избришу све што се односи на. верозакон. 4 ) Пошто нреддог кардштатског школског директора, да се у граничарским шкодама настава на матерњем народњем језику започиње, није ни дошао на дневни ред, предложида је ова комисија, да се настава у верозакону предаје на народном језику, што је и потврђено бидо. 10.) Месеца Јула 1776. нозваше у Беч Тодора Јанковића директора банатских шкода да присуствује прнпремном наставном методичном течају, па упознавши се темељито са устројством и начином предавања на тамошњој нормадци, да према локалним одношајима своје земље, преддожи, како да се школе у Банату уреде, пошго би желети бидо, да се и српске школе удесе по основ-. ном плану што је удешен за све школе наследних провинција, да би се тим одржала једнобразност.-' 3 ) Јанковић је остао у Бечу до Анрида 1777 године н то време употребио ') У то доба израдио је Фелбигер више катихизиса великих, средљих и малих, а ови су у школскии наредбама означивани бројевима: 2, 4, 6. Ови катихизиси су одређеви били за школе римо-католичке, а но потреби превађани су с немачког и ва друге језике. 2 ) Исти, II 590. 3 ) Не1&г1, бв(;. Уо1кв8сћи1е, стр. 445. Извод кабипетског акта бр. 1 ^05.