Просветни гласник
ИС ТОРИЈА СРПСКИХ
ШКОЛЛ У УГЛРСКОЈ
719
је он не еамо ради тога, да се као стручњак образује, но је био у исто време и саветник придворне илирске депутадије у свима шкодскнм пословима. Оп је показао пут и начин како да се нови школски план примени на српске шкоде, превађао је и прерађнвао је ручне књиге за српске школе, а саставио је но немачким узорцима и методично упутство за српске учитеље. 1 ) Ми смо у 8 тачди овог одељка напоменули, да је влада још 29. Октобра 1774 године потврдила пдан за банатске шкоде. Тај план садржавао је 49 §§, но по свој придици је, да се није могао цео извести, па кад је Јанковић дошао у Беч, узет је тај план за основу другог новог нлана, што је прихваћен по предлогу Тодора Јанковића. Тај нови план за банатске српске и романске школе, потврђен је 2. Новембра 1776 године, и састоји се из 31 нараграФа. Издада га је чешка нридворна канцеларија, иод коју је у то доба и Банат потпадао. Али нам пређашње наредбе и нису потиуно нознате, ову нађосмо у мало пространијем изводу, те ћемо је овде извести, да. се бар кодико , толико , види уређење тадашњих шкода српских. ,11равославни имају у сваком иарохијадном месту у.Банату подићи своју вероисповедну „тривијалну" школу (§ 1.) — У местима где неби имали своје вероисповедне школе, дужни су иравославни родитељи децу своју слати и онде где постоји школа њихове вероисповеди. Учитељи у католичким школама су дужни нравославну децу учтиво и благо нредусретати, а што се тиче наставе, не правити разлику међу нравославном и римокатодичком децом. У своме верозакону да се иравосдавна деда не вређају, нити се смеју присиљавати на оно, што, се не слаже са њнховим верозаконом. У време кад буду римокатоличка деца настављана у своме верозакону, да је православној деци дозвољено из шкоде се удадити. Уједно се забрањује у таким и1Колама уиотребљавати књиге, што садрже у себи шта о верозакону (§. 4.). Где је толико деце, да их не може један учитељ с усиехом настављати, нек се дозида још једна школска соба и пека се редовном учитељу нађе помоћник. Деца се у таком месту иодељују на два одељења, те у носебЈ ) Исти, стр. 446.
ној шкодској соби једау ДеЦу наставЉа учитељ, а Другу његов поШоћиик (§. 5.) — Женска Деца нека седе у школи о,а мушке деце растављена, — једна на једној, а друга на Другој страни (§. 6.). — Учитељи морају општини поднетн од шкодског директора сведоџбу свога учитељскога оспособљења. Општине бирају учитеље већином гласова и не смеју их отнустити, док директор и шкодска комисија не испитају погрешке учитељеве (§. 11.). — Учитељи морају бити добра владања људи, трудољубиви, некористољубиви, нити сувише строги; с децом да поступају бдаго; да су према ученидима својима ираведни и да их уче частољубљу и покорности свештенству и свим претпостављеним мирским властима (§. 12). За учитеље и њихове помоћнике могу се узети само нравославни, или ако њих не би било способних, римокатолици. Људи друге вероисповеди да се не узимају за учитеље. (Овде се реФлектнра на Протестанте.) Исто тако се забрањује и страним иоданицима вршити звање учитељско. (§. 13.) — Свештеници да се за учитеље не узимају, изван ако је онштина носве сиромашна, на и у том сдучају, да се иште дозвола од школске комисије (§. 14.). Учитељи се имају бавити једино васнитавањем и наставом омладине, те им је забрањено бавити се чим другим, што би им сметало да врше свој задатак (§. 16). Ради издржавања добива сваки учитељ двогуби део ораће земље (колико јутара се нод тим разумевало, није нам познато) и два јутра ливаде, а осим тога да им се даје достојна награда у новцу иди у натуралијама (§. 18). Ерај народног језика, да се ио могућству у школама иредаје и немачки језик. (§. 19). Учитељима се ирепоручује да корисне књижице, особито оне, што се односе на земљеделство и скотоводство набављају, и у томе децу иоучавају (§. 20.) Где деца ноходе школу римокатодичку, дужност је роднтељска о томе бригу водити да им се деца у своме верозакону настављају, по синодалном катихизису, што је о царичином трошку у 10.000 примерака штампан< да се деци на ноклон даје (§. 24.) Деца, која су до 10 године свршила редовну школу, имају од 10 — 13. године сваке недеље и свеца ноходити школу поФторну и то од 1 до 3 сата по нодне. Преко зиме и