Просветни гласник

720

та деца морају сваки дан ићи у школу и то, пре подне два, а иосде иодне два сата. Зимски течај се рачуна од 1. Дсцембра, до последњег Марта. Настава шкодска траје лети од 7 —9 пре нодне а од 1 до 3 по подне, а зими пре подне од 8 — 10, а по псдне опет од 1 до 3 сата (§. 27). Деца су од навршене шесте до навршене девете године обвезана редовно у шко .1 у ићи, нити се дотле могу исписати из школе. Од тада до иавршене тринаесте године траје поФторна школа. Но ако дете није иоказало довољан усиех у наукама, мораће поФторну шкоду и даље похађати. Учитељи ће морати редовно нодносити извешћа школској комисијп о томе, како деца редовну и поФторну школу походе (§. 29.) Свештеници с кнезом сеоским су дужни школу походити сваког месеца, протопопи с којим чланом политичне власти сваке четврт године, а епископи с једним саветником царске администрације тамишварске и школским директором, сваке године један нут. Царица одређује годишње 1500 ф. што ће се том придиком даватп доброј деци. Небрежљива деца се 'Имају том приликом јавно казнпти, а она која су сасвим покварена од школе одлучпти. 0 недостатцима учптеља и школског здања има се известити школска комисија, која ће настојавати, да се оио што недостаје доведе у ред (§. 31). Овај план важпо је само за школе у Банату, 1 ) но Царица је за тим тежила, да се и за школе у Угарском нровинцнјаду денесу добре шкодске уредб«, те је иод 14. Децембром 1776. заповедила нридворној канцедарији угарскоЈ, да нрихвати оне одредбе, што су у погдеду школа у Банату већ изведене. Но у Угарској се школство уопште врло сиоро развијало, јер још не беше готов предлог за општи школски закон те краљевине; тако се не могаше ни за српске школе у нровинцијалу Угарском допети посебан нлан; придворна канцеларија Угарска. одговорпда је на тај иозив, да се с тим мора прпчекати дотле, док се не свршн и не иотврди оншта шкодска уредба за целу Угарску. 2 ) Овај пдан ноднесен је царици тек у течају 1777 године ') Саопштен је делимиде у „Бачкој еиди " 1841 г. I страиа 60 и „Српском народном Листу" од 1843 г. стр. 197. 2 ) Не1&г1;, бз^. уо1к85сћи1е I 447.

када је и нотврђен. Насдов му је: „КаИо ЕДиса^отпб 1о1шзцие Ее1 БИегапае рег Кеопиш Нип§апае е! РгоушсЈаз Е1с1ет аЛпесхаз' 1 о томе општем пдану за шкоде угарске, вели нисац историје школа аустријских, ХелФерт: „Признатп се мора, е је овај пдан био основан на изврснам начедима, идајеособито с иогдедом на основне шкоде шошао добрим путем, и да је доследно изведен, имада би, депа угарска земља од њега велику корист. — Он је важио за све хришћанске верозаконе у Угарској и обзирао се праведно на потребе разних вероисповедања. Све вероисповедне шкоде потпададе су под управу ировинцијалних учевних директора, да не би васпитавање у подитичком погдеду узимало други, за онште наставне заводе земаљске ирописани правац, но свима вероисповедима се дозвољавало' да имају своје сопствене окружне и локадне школске директоре, а католичке школе да су морада похађатн деца Некатодика само у оним местнма, где дотична вероисповест не имађаше својих сонствених школа. Школске књиге за световне иредмете, имале су тако да се саставе, да их могу безазорно. употребљавати ученици свакоје вероисповеди. И у погдеду разних пародности у Угарској, находе се у томе пдану сасвим ираведпе и изврсне одредбе. Свакој од седам главних народности Угарскпх (Нип§ап ргорпе сНсИ. — Мађари Оегташ, 31а\ г 1 — Сдоваци СгоаИ, ЕиЉеш. Шугп — Срби. Уа1асМ — Власи) наређује се да подиже и издржава своје сопствене народне школе. Па и онима предедима, где ове народности мешовито живе, има се при одређивању наставног језика водити рачун о свакој народности. Остале одредбе овог важног закона шкодског не можемо навађати. С погдедом на унутрашње устројство школа, оне су се мадо разликоваде од опште школске уредбе за паследне провинције аустријске, но што се тиче наставног језика оне су биле много дибералније, нити се ту оиажа тенденција одварођивања, као што. се то види на оној аустријској општој наредби школској, која је ишда за гсрмакизацијом свију аустријских народносги. Јанковић се бавио у Бечу до Маја месеца 1777. године и пре но што је оданде пошао, поднео је он идирској иридворној