Просветни гласник

721

деиутацији рачун о свему, шта се има за школе (српске и влашке) у Банату да набави. Придворни ц. кр. илирски штампар и књижар Курцбек имао је по томе да у Ванат спроведе 5736 дивита и рачунских таблица, 2874 комада маказа и ножића, 17.090 оловака п 478 рисахартнје; све то скупа са транспортом до Тамишвара износило је 4043 Форинта, која је сума једанпут за увек дозвољена била. Осим тога, давате су у први мах и књиге школске, катихизиси и буквари деци школској на покдон. Но ово је чињено за школе само у Банату, а Банат се у то доба сматрао не као Угарска, но као аустријска провинција, те му је п административна управа спадала иод аустријскочешку придворну канцеларију. Још! пешто о директору Јанковићу. Пре но што је пошао нз Беча у своје крајеве предложио је он земаљској управи 17 учитеља из Баната, да ех оШ позову у Беч, да слушају методичан курс што га је Фелбигер држао у Бечу у школи код св. Ане. Вратив се у Мају у Банат, обишао је он до почетка школске године цео свој округ те је свуда наредио шта треба да се учини, да се школа подигне, или где је школа постојала, шта треба да се ради, да у месту школска ствар пође унапредак. 0 енергијп његовој нмаћемо прилике и на другом месту још коју реч прозборити. 11. Пошто је главна школска уредба за угарску (КаНу Ес1иса1пи8) потврђена, донесена је на основу њеном носебна уредба за српско-народне школе у провкнцпјаду. Предлог за ову уредбу донела је илирска придворна депутација, па иошто се с тим предлогом сагласила и придворна канцеларија угарска, доби она највишу санкцију 27. Новембра 1777 године. По тој уредби за илирске школе у провицијаду угарском установљена су четири школска округа а сваком округу је стављеп на чело по један школски директор. Ови директори морадоше како „с обзиром на језик (народност) тако и с обзиром на верозакон припадати народу илирском (српском)." Осим Јанковића, који беше директор у Банату, ностављени су за школске директоре српске Стеван Вујановић за сремску, пакрачку и карлштатску дијецезу, Марко Сервицкц за Бачку и

Будимску а Аврам Мразовић за Арадску дијецезу. Наименовани директори морадоше школе у својим окрузима и инспицирати и своје извештаје о стању школа претходно слати римокатоличким школским директорима на уви1,ење; носле тога имађаху их слати придворној илирској деаутацији у Беч, која је договорно са угарском придворном канцеларијом о школама српским љериторна решења донашала. Свакп од наименованих директора морао је у опсегу свога округа ночетком Маја држати са учитељима и кандидатима учитељским нормалан курс, онако као што је то у Тамишком Банату већ уведено. Курс тај свршавао се копцем Јулија (трајао је дакле три месеца). На свршетку курса одржаван је иснит, те су исиптани кандидати добивали сведоџбу оспособљења. До 1. Новембра 1778. требало је да се по свима местима у нровинцијалу Угарском отворе народне основне школе сриске. 1 ) Ову наредбу иубликовала је придворна депутација илнрска, а она је требала и даље да врши врховни надзор над срнским школама али те исте године потпадоше школе срнске у нровннцнјалу угарском под врховнп надзор угарске придворне канцеларије, а школама у Банату унрављала је и даље придворна канцеларија чешка, нод коју је Банат и даље потпадао. То је био узрок што српски директори школски, који беху још новембра 1777 године за такве именовани могоше добити своје декрете тек у течају 1778 године, када су ночели и дужност своју да врше. Ми смо напоменули, да је за дпрекгора Бачке н Вудимске дијецезе именован кањишки спахија Марко Сервицки, но он се тога звања није примио, те је тај округ предан био арадском директору школа Авраму Мразовићу, који је у иочетку руководио оба та округа. Доцније је установљено место нроинснектора школског за арадску дијецезу, а за таквог је постављен Василије Везилић. Напоменућемо овде још а то, да је 1777 године 2. Јануара, потврђен и други илирски регуламенат. Да се овај слабо обазирао на срнске школе, истаклп смо у пређашњем одељку, а овде напомпњемо само то, да се у 65. §. тога регуламента препоручивало еппскопима, да суделују ири „унапређењу* М НеНег1, Оз1. Уо1к88сћи1е I. 448.