Просветни гласник

722

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКО.ЈА У УГАРСКОЈ

школска у опште. Српскн епископат иије у то доба имао над школана пикаква упдива, а то баш не беше свама епископима ио вољи. Ми смо имади у руци једно нисјго Пакрачког владике Танаснја Живковића, у коме он упозорава Митроподита Ђорђевића на то, да уидив иад школама клиру осигурати треба. Но тај Митрополит, марио је слабо за школе те с тога је потчињеног себи енискоиа упутио, да се мане тога посла, јер они имају других важнијих „житејских иоиеченија" [ ) 12. За школе у Гранаци важиле су опште школске уредбе аустријске, и тамошње власти су чпниле све што су могле да се подижу немачке нормалне и тривијалне школе, а. народне српске школе гледали су да посве укину. Германизирање школа у тим покрајинама ннје одушевљавало народ српски, оно је шта више давало новода многим тужбама, што нх је Митрополит Видак 1778. у једној посебној промеморији ноднео највишем месгу, као што смо то на своме месту напомеиулн. Народу сриском је бнло ускоспо што му се ираве сметље при подизању и издржавању својих народних школа, а с друге стране што се о његовом трошку подижу и и?државају римокатоличке, немачке школе. На жалбу Митроиолитову изађе највише решење: да у Граници остане онако, како царски закои за ту покрајаиу проннсује, јер је према милитарном уређењу те покрајине удешеи и систем школски ; а тиме се пак никако не мисли да се вре.,,а правосдавна омдаднна у своме редигиозном осећању. Фонд што је за издржавање немачких граннчарских шкода успостављен нека и даље сдужи тој цели, јер те шкоде похађају и правосдавна деца, а за издржавање сриских правосдавних школа не ') Овај владика Танасије Живковић спада у опшхе међу оие владике, који су иерадо гледали шго се зајамчена права иапуштају. У вараждиискоч генералату ирирезано је риди издржавања немачких учитеља од јутра земље новчића. Ово је побирано од нирода па и свештенства сриског. Владика Живковић устаде лротив тога и позва свештеисгво да тај ирирез не плаћа, због чега га генерална команда тужи дворском војеном савету, а овај под 21. Фебруара 1776. наређује: да нипошто недопушта да се владике мешају у световне ствари и да на куће и земљишта свештенства тај дрирез разметне и нокупн, а ренитентне свештенике да обавести да нису на иравом путу; по овој наредби да се и у будуће влада Генерал команда Не1Гег1 0. V. I 45:?.

може се из тога Фонда већ и за то ништа давати, што за сриске школе иостојн Кардовачки шкодски фонд . 1Јао једини уступак Србима, навађа се ту, да се славонске граиичарске регементе у будуће ослободе од иореза што су га донде давале на издржавање немачких тривијалних школа, што беху иодигнуте у сваком компањнском месту. 1 ) Придворни војени савет (НоЉпедзгаШ) и поједине Генералнекоманде, бејаху баш отворени непријатељи пародних школа ; поједини виши официри српске народности чинидк су у појединим региментама за народне срнске школе што су могли, но за то су падади у немилост својих претпостављених власти. Тако видимо да се обрштар ианчевачке регименте Сечујац 1773. годпне због тога укорава што је био особити нријатељ народних школа, те је за његово време у цедој регементи бидо 24 српске а само три немачке шкоде, а 1775 године похваљује се обрштар исте регименте Попида, „који ако припада илирском народу, нпак чиии све што може да се немачке школе подигну." 1 ) У исто добаукида пуковннк Градишћанске регнменте Љубибратић све „иацноналне к (срнске) школе у тој регимеити, а место њих увађа свуда немачке школе, због чега га војени савет иохваљује. 2 ) Годипе 1780. иод 12. Септембром јавља Сдавонска генерал-команда војеном савету, да се српско-народне шкоде у Граници ненрестано множе, а да Срби намеравају у некојим местима да нодгну и неколико својих „нормалних" школа. (Нормална школа бида је у оно доба то, што је данас нижа реадка. На то дворски војени саадт одговара, да се свуда подижу немачке тривијалне шкоде, које ће похађати сва гранпчарска деца без разлике верозакона. Те школе да се издржавају из земаљских доходака а само у сдободпим мидитарним, комунитетима, где има више Срба трговаЦа, да се постави о земаљском трошку један Србин учитељ, који ће децу учити српски читати и писати и који ће их упућивати у вођењу трговачке кореспонденције. По другим иак местима, да се такви учитељи никако не постављају 3 .) Какав је био резудтата оваког 1 ) Не11ег1;, Оз1;. Уо1кз8сћи1е I. 479. 2 ) Исти, I стр. 476. 3 ) Исти, I стр. 480,