Просветни гласник

В А С П И Т А Њ Е

725

Ј е з и ц-и Ми сад залазимо у велику област језика. Матерњи је језик са сваке стране неопходно потребан, али и страни језици имају толиео интереса за нас, да их ми увршћујемо у редовни курс ваепитања. Колико вреди један језигс изучавати, то се одређује према потреби и примени, коју ћемо чинити од њега. То је неоспорно. Ако хоћемо да знамо шранцуски писати, чптати, говорити и говор разумевати, онда морамо тај језик изучити. Тако је морао сваки ученик латински да зна, по што је он био литерарни медијум у средњем веку. Али ако ми неки језик врло мало или баш никако не унотребљујемо, као што је ово већином случај код оних који изуче латински и грчки у школи и на универзитету, онда се пита, да ли нема каквог другог разлога и оенова, те се ти језици уче. Ово је дневно питање у ногледу користи мртвих језика. Ја ћу доцније претрести аргументе и једне и друге стране. За сада ја изјављујем моје мпшљење само у толико, да изучавање језика оправдава се ц има разлога, ако не једино, а оно иоглавито у томе, што га ми хоћемо да употребимо као језик за скупљање и саопштавање знања. Тиме није никако искључено нојетско уживање, које ми у песничким творевинама неког језика можемо добити. Језик је на првом месту ред речи, које се кроз уво и око добијају, а гласом и рукама репродуцирају. Оне се морају свезати са предметима, који се њим означују, а то задаје памћењу огромног посла. Исто је тако и уобичајени поредак речи и реченица чисто ствар памћења, премда при овоме суделује практичка наука граматике, заједно са другом науком, реториком. Међу тим ове науке имају вредности само као помоћнице за знање језика, и њихова је

примена на излишне језике излишна. Истина је да реторика није ограничена на један једити језик; готово исти прописи применљиви су за све језике. Међу тим то није никакав разлог, да њу треба свезати с каквим неунотребљивим језиком. Ми ее можемо довољно веџбати и у тим језицима, које хоћемо да научимо да говоримо и да нишемо. Наука и језик обухватају велику област интелектуалног васпитања, заједно са вишим образовањем у ручним уметностима и различним занатима. Али оне не обухватају, сем узгред, механичко образовање, образовање чула и вештачко и морално образовање. Обадвоје последњо, вештину и морал, нретрешћемо у засебној глави; а овде ћемо неколвко речи казати о механичком образовању и образовању чула. Механичко образовање Овде спада извеџбаносг телесних органа за све обичне послове у животу, па онда нарочито образовање за нарочите уметноети. Почетак овоме образовању јесу они ирви еамостални покрети детета, које оно чини по својој органској потреби, па за тим подражавање и настава. Механичког образовања има у писању и цртању, а ово сачињава један део школског образовања; за тим у руковању са различним справама (алатима), у различним велптачким уметностима, у домаћим радовима и у активним задовољствима. При образовању за неки извесан музикални инструменат, рука добија нарочиту дресуру. Као што је са образовањем руке, тако бива и са образовањем гласа у говору и певању. Међу тим за лепо држање тела долази у обзир образовање покрета. Идеја, да децу треба зарана у дечијмм баштама образовати, оснива се од чести на томе што се хоће да се она још израна | извеџбају у ручним окретностима, т. ј. у