Просветни гласник

726

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

употреби руку за разне покрете и радове. И кад нп мадо не узмемо у обзир нарочите вештине, опет, међу људима влада огромна разлика у погледу ручпе умешности и окретноети у употреби руку у многобројним мањим радовима у животу, и доиста је велика корист, да човек има. извесне окретности и умешности у рукама. Но, поред свега тога, учитељев задатак није, да на ово више времена употреби, него што је за друге цели нужно. Ако се деци може улити интерес за механичке радше, онда ће она добити и умешности у њима, али са свим је погрешно дозволити да се ниже духовне снаге нарочито негују на рачун виших. Образовање чула Веџбање и образовање чула често се наводи, али се не одређује тачно. И овде има једно оиште образовањв, које вреди за еве, и једно саецијално, које је потребно за поједине вештине. Образовати неко чуло, то значи нојачати његЈву прнродну енагу за разликовање у бојама, тоновима, укуеу, пипању или мирису. Вештак који има да ради сл бојама, образоваће се за разликовање боја. Музичар и беседник имају изоштрен слух, као што кувар има изоштрен укус, те може тим чулом и финије разлике да примети. Ово је прави и тачан смисао образовања чула. Кад се појача снага за разликовање у разним чулима, онда се тиме у једно и боље намћење добије за оно што се види, чује и нокугаа, те тако се иојача и снага и схваћање конкретннх предмета. Рано образовање чула, као што се то за децу преиоручује и обично ради, има различите цели. На иример, може се снага за раиигсовање боја, видљивих облика и величпна појачати, те тако да ово све, као и особине предмета, постане за чуло уочљивије и приметније. Ово се сматра као

припрема бар за три различне уметности: прво конкретно оцењивање боја, облика и величина код ствари оком; друго, поређење боја и облика у симетричке групе; треће, ехваћање геометријских Фигура. Прва од ових уметности — тачно оцењивање боја, облика и величине оком — у опште је од незнатне користи; она се примењује у специјалним вештинама, а нарочито у цртању и сликарству, с којима је и свезана. Такав исти значај има и друга уметност, која се врло оиширно пегује у дечијим баштама, где се деца унућују и обучавају, да номоћу многобројних и разноврсних груписања простих Фигура, изналазе и праве лепе симетријске облике. Ово не би требало назвати образовањем чула, јер је више специјално обучавање у цртању и сликању. Што се тиче треће цели, припрема за геометрију, ни на ксји се начин не може доказати, да је то потребна нека дресура, или да геометрија од тога зависи. Чулни су основи геометрије тако бројно незнатни и тако црости, да ће их еваки лако запазити; а сем тога наука захтева са свим одлучно, да се мора веће важпости давати конструктивном суђепу, него голом чулном схваКању. Геометрија не сме сматрати троугао за четвороугао, пити круг за елипсу, али за то није нужно да он мора имати тако изоштрена чула, да може оком измерити у колико је једна геометријска фигура већа или мања нег.) друга. Њему није никад потребно, да се ослања у мерењу на само око, нити је нужно, да он може оком оценити неко мало одступање од унравне линије. Користи цртања као једне опште уметноети не смеју се ирецењивати. Оно је номагач за образовање руке, а за нарочите је цели врло драгоцено, па и неопходно нужно. Али као основа интелектуалној култури може му се значај врло лако погрешно узети. Узима се да се њиме снага