Просветни гласник

О БИЉНОЈ ЋЕЛИЈИ

?27

за схваћање образује и уеавршава, и на тај се начин дух богати с;1 знтем видљивих иредмета. Али ово је сувише неодређено да би могло бити коректно. При цртању је дете принуђено, да пази само на оно што црта и ни на гата друго. При копнрању каквога цртежа, мора се строго пазити на сваву линију његову. При цртању у нрироди мора се пазити на перснективу и облик оригинала, али тиме се не добија много. То не значи да се мора ммати оштар иоглед у опште за примећавање најважнијих црта на спољним предметима. Тиме се ученик не иодстиче да обрати веКу иажњу и на друге иредмете, које он не црга. Посматрање по правом своме значају и није ствар самих чула; за то је потребно да се има неког знања, које ће служнтн као помагач за примећавање облика код нојединих предмета, и с тога је посматрање у ограниченијем смислу једно специјално образовање. Таке су врсте она

посматрања, која чина лекар, геолог или астроном. Кад се цртање ра !,и са неком страсношћу, онда оно сувише ансорбује човека. Оно ремети духовну равнотежу и чатупљује дух за друге задатке. Меато да се њиме потпомаже научно образовање, отварајући духу област ПЈЈединости, наступа месго тога она рђава последчца, што се оно много више противи прелазу од појединога општему. Оно обуче те поједине ствари у тако конкретни интерес, да се дух увек, радије бави са њима, пего са онин што је апстрактно и онште. Наклоност и уметност у црта1ку у умереним границама, може бити од помоћи за конкретне науке, а нарочито кад остане при самом цртању. Али кад сувише преовлада духовни интерес за боје, онда тиме дух добија једнасгран интерес за малеричне предмете, услед чега постане неснособнији за апстрактне и аналитичке радове у наукама. (Наставиће св)

0 Б И Љ Н 0 Ј ЋЕЛИЈИ

Лротејинска грнца. Инулин ц кристали су најређи састојци у ћелији, те но томе и нису онако важни за њен живот као клорОФилска и скробна зрнца, с тога ћемо укратко нреко њих нрећн. Иротсјинска зрнца. Налазе се по кад што у котиледонима зрелог семења, и нредстављају као и скроб резервну храну. Она су врло малена и састоје се из беланчевинасте материје, те су по својој хемијској нрироди и она сродна са протоплазмом. У њима се често палазе и кристали од калцијум оксалата и тако звани глобоиди. Употреба им је у биљци слична оној скроба. И онн се при одраслом семењу растварају и у овом стању прелазе они биљннм деловима који расту и од њих се утроше за грађу нових делова. Често се

етак) још налазе у једној и истој ћелији са скробним зрпцима. Инулин је једна особита сунстандија која се налази у ћелијама корена некнх биљака а нарочито георгипе. ВаћНа утаћШг и многих других композита. Он веК не припада иротоплазми, н није њен саставни део као сви до сада споменути ћелијчни састојци, већ је саставни део ћелијчног сока. Инулин се налази растворен у овом ћелијчном соку и може се шта више из њега сталожити у облику кугластих кристала. Кристали. У унутрашњости ћелија често се сем напоменутих састојака налазе и кристали. Они се најчешће састоје из калцијум карбоната или калцијум оксалата и то у врло разним облицима како појединце тако и састављени у мање или веће кристалне друзе.