Просветни гласник

728

О БИЉНОЈ ЋЕЛИЈИ

Облика су понајвише малих игдастих кристада а ови опет спојени у дебље сноииће и паслагани су дуж уздужне основне ћедије (као у лишћу многих кактуса). По кад што се налазе у ћелијп и велики кристали под- ј бочени оиет великим делулозним понречним наставдима што полазе саћелијчне мембране. Најзад има их и у средини самог ћелијчног дувара одкуда долази оно наиоменуто очвршћавање ћелијчне мембране. Наслагање пак кречних кристала ређе се налази у ћелијчним дуварима код моно и дикотиледонеа, напротив много више код четинара. Са овим смо се излагањем у главном упознали како са биљном ћелијом, њеним обликом и оним њеним како главним тако и споредним састојдима, с тога ћемо овде укратко нешто напоменути о иостајању самих ћелија пре но што иређемо на њено растење и умирање. До сад смо онисивали ћелију на живим биљиим деловима онако, како нам се оне престављају, кад их посматрамо кроз микроскон. Органн који су с почетка врло мали> постижу доцније знатну величину. Ово увеличавање органа мора да долази од ћелија, из којих су они састављенн. 11о овоме би морале и ћелнје сразмерно растењу органа доћи до знатне величине, ако се оне не би за то време множиле дељењем. У опште је растење органа а нарочито у почетку скопчано са множењем готових ћелија и тек у носледње доба кад су органи своју одређену величину и облик ностигли, нрестаје у њима ово умножавање ће-| лија и оне саме достижу тада свој известан облик и велич!шу. Тако долазимо на мисао о ностанку нових ћелија. Свакоме је познато да се организми хране расту и кад постигну извесну величину они се плоде, размножавају и то једни на овај други на онај начин. У онште бива илођење код организама или деобом, кад се првобитна индивидуа подели на двоје или пупљењем, ако се на организму развије неки израштај илј ! нупољак, који се додннје одвоји и постане самосталан. Даље у организмима се одвоје засебии делови као клице, споре и ови се развију у нову индивидуу илн најзад илођење бива, кад се извесне ћелије једног организма споје са извесннм ћелијама из истог или другог организма али исте специје, чиме се нрва

ћелија оснособи, да се развије у потпун нов организам. 1 ) Ово исто вредн и за биљне ћелије као едементарне организме, т. ј. и оне се хране, ј расту и идоде. Ћелпја, која је с почетка мала и делови су јој мало развијени сем протоплазме и ћелијчног зрна, добија доцније знатну кодичину ћелијчног сока тако, да поменути горњи дедови у величини спрам њега знатно изостају. У овом сгадијуму ћелије се д !неренцирају по својим физиолошким радњама и неке богате у хлороФилским зрнцима образују грађу за нова биљна тела, а друге опет испуњене скробнич зрнцима служе као резервоари и од ових диФеренцираних ћелија неке су добиле способност да се ндоде. Све врсте нлођења код ћедија могу се у гдавном свести на ове три: нодмдађивање, коиудација и дељење. Подмлађивање. 2 ) Зове се онај начин пдођења где се из цеде нротонлазме готове ћедије образује само једна једина нова и ова као года ћедија изађе из матере, па ван ње добије омотач од целулозне мембране и у нову се биљку развије. Или оиа остаје привремено у матери, да се тек но копулацнји заогрне мембраном и за тим се на разпе начине развнја у нову биљку. Овај сдучај надази се код неких алага као Ое<1о§ошита и других. Копулација. Под овим разуме се стопљавање протоплазматичних маса две или више ћедија у једну једину нову, која се такође заогрне мембраиом. Догађа се само код кончастих алага, које се находе у иролеће по нашим барама и које се састоје из једног реда ћедија а врши се овако. Кад овака два конца стоје нараледно један уз другог и то тако, да им се наспрамне ћелије скоро додирују; тада се образују на уздужном дувару сваке ћелије, којим су једне другој окренуте, нека испупчена, која с обе стране постају све већа, док се најзад не додирну и споје уједно. За тим ова преградица између тих ћелнја изчезне и остане отвор, којим су обе ћелпје у непосредној вези. Сад нрелази саЈ ) Види стр. 1 ' Члаици из оиште биологије од г. Докића. Ј ) Ио г. Д-р Докићу овакав качин штђен.а или мн -жеи,а зове се „ендогено." Види стр. 17. горњих чланака.