Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТЛ

751

већ собом донети бољитака. Ваља само да се трудимо, да се што више развијају чбиљски радиици и мислиоди, иа ће све ићи својим редом. Моје је мишљење, да се ова ствар регулише овако: 1. Да министарство нросвете има нраво да ирештампава сва старија боља дела и откупљује нова, на начпн који је и до сад ностојао. 2. Да се у почетку сваке школске године саставља комисија од што више стручних људи, која бн одређивала, колико и које књиге имају те године да се раздају. Тој комисији бн се стављало у дужност, да нобелелш све нове боље књиге, што су те године изншле, и да према целокунпоме броју књига за награду одреди колико од прилике од које да се набави. Оне би имале да израђују дакле сваке године од прилике оно што се сад од нас тражи. Али не да састављају го нацрт, но да чине Фактички избор онога што ће се те годнне раздавати о испитима. Све добро п зло у овоме зависило би онда од ових комнсија. Њима се одиста млого даје, али бих ја опет. имао више вере у њима, које се сваке године могу састављати понова из најодабранијих лица; него у један прописани шаблон, програм, који би имади да саставе тројица ре#ерената, па и цео Просветни Савет, и који би за прво време можда и бпо нешто мало удешен, али би се одмах за тим показао неудесан и непрактичан. Ако би сада слободно било утицати на те комисије и прописивати им унапред каке захтеве, онда бих јој по моме мишљењу ваљало ставити само ова два захтева: а. Да бира што је могуће разноврснијих књнга, тако да заступи скоро све гране наше литературе и све стране нашега живота, наравно изузев оне производе, који не подносе ни за једну децу. Да се не искључују ни сами преводи. На овај бпсмо начин највише допринели ширењу литературе наше у народ. Ваљало би удесити, да у сваку школу не оду скоро ни два комада од једне исте књиге. б. Да имају на уму оне књиге, које је само министарство штамиало, те илп нрво

да одреди колико Ке њих раздати, па да се кусур набави, или прво да се пабаве све друге, па овима да се попуњује недостатак, како би кад зановедали захтеви самога раздавања и Финансијски ннтереси министарства нросвете. У регулпсање овога ноклањања књига одличним ђацима о испитима дошло би сем избора њинога, и начин раздавања.. Ово би ваљало да се врши увек на гито свечанији начин, јер та прилика тек и нроизводи она осећања, која и сам г. министар помиње у своме нисму као цел раздавања књига, а то је: да се подстакну ученици на бољи рад и да буду на углед и другима. То се већ и чинн већином, само, колико ми је познато, не свуд и у оној мери која би се желела. Ваљало би дакле или каквнм проиисом или упуством иооштрити и утврдити да се ово свуда врши и у потребној мери, и на начнн, који највише подстиче и опе који их добијају за савршенији рад свој у школп и владање, н оне да се на њих угледају. То је, у кратко, моје мишљење о овоме предмету, који нам је упутио Главни Просветни Савет, и молим вас да га, или у појединостима или у целини, доставите, поред свога, Главном Просветном Савету. 25. Октобра 1885 год. Београд. Нримите уверење мога одличнпга поштовања. ,1. Ј& ИОДРАГОВИТЧ. Главни Просветни Савет саслушав мишљење комисије у овом нитању узео је исто и сам у претрес и после подуже дебате донео је о овом питању оваку одлуку: А. За основне школе: Да књиге за ноклањање ученицима основннх школа буду двојаке: а) Из народне (усмене) књижевностн одабране и за век ученика удесне и разумљиве песме, приче, пословице и т. д. састављене у веће и мање зборнике према ранредима с тим да се књиге ове врсте ноклањају нарочито у три нижа разреда. Но док се овакве нарочите колекције не удесе могу се и друге књиге употребљавати, које би биле ирепоручене од Главног ПЈјрсветног Савета и