Просветни гласник

750 ЗАПИСВИК ГЛАПНОГ

потребе иаше и начии писања за деду, али би оиет све, чини ми се, остало ио старом. На стунњу образованом, на коме се ми налазимо, где се раснодаже с овако малим бројем иисаца, а овако разноврсне сиреме, веома Је тешко овим путем доћи до овога. Министарство бн расписадо стечај, по пдану који су 2— 3 реФерента саставила и Просветни Савет допунио, поправио, одобрио и поднео министарству; али би ли се ко год јавио на тај пронисанн калуп? Ми видимо како се пролази с конкурсима за нредмете, чија је садржина далеко општија од ове нове, ц у којој би ваљаао много пре да се сложимо, и да је пре удесимо према извеспим захтевима. А ако би се ко и јавио, ту би од стране реФерената било толико примедаба и цепидлачења, да се опет налазимо у две опасности: или да примимо нешто екрпљено и дотерано, па да тиме потиснемо све новије и можда боље радове, пошто га министарство већ нрими и уложи капитала, или да не нримимо ништа. Сем тога ово би водило и у друге незгоде. Ако би се и иримило неколико оваких књига, добијеннх на конкурс, оне би још у већој мери учиниле оно, што је сада већ учинила прва књига, коју је мииистарство за ову нотребу штамнало. То је „Радован.' 1 ' Њега је толико раздато за ове носледње три годнне но нашим основпим школама, да је ирепунио нашу земљу и школе, и при свој његовој нриличној садржинп, постао већ бљутав. Те би књижице онда моноиолисале школу, и ја сам увереи да бн се кроз неколико година одсгупило и од њих и од овакога пачина долажења до њих. Свакојако, овај се начип никако не би могао извести доследно, па да одговори опоме очекивању, које се иште од овога раздавања књига. А да се поред тога купују и друге књиге, то је онда ово што и данас постоји, без икакве нарочите регуле. Не свиди ми се ни одредба да се дају књнге свима ученнцима који само начисто прелазе. Тај захтев пао би већ и по томе, што би било аисолутно немогуће извести га, ни овде у месту а камо ли по унутрашњости. Министарство разашиље књиге на неколико недеља пре доласка изасланикова и испита, и ко може знати унаиред: колико ће у којој школи ђака прећи, те да то-

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

лпко књига пошље? Па и кад би било могуће, н. нр. тражити и слати књнге после испита, оиет, по ломе мишљењу овај нрипцип не би био добар. Јер, прво, обавезивао би централну власт, да мора дати толико и толико комада књига, а друго, повредио бн се тиме иојам награде и нринцин да се даје само најбољим ђацима Не свиди ми се у свему ни преиггампавање старпх писаца, па да се тиме награђују ученици. Стари ннсци и њине рукотворине, ма како да су честите, не смеју иотиснути производе новије и најновије литературс. Вукова је дела, као понајбоља за овај носао држава већ откупила и нрештампаће их. Нека тако учини и с Даничићевим, на онда нека и у будуће чини са свима бољим и одабранијим делнма наше литературе, па ето довољно начина за ширење и познавање њено. Алн само то да буде један део онога што се има раздавати ђацима. Ми ваља да идемо са садањом литературом, а сгаром само да се иомажемо. Шта ће се иак давати ђацима основннх а шта средњих школа, шта за више шта. за ннже разреде, држим да је ансолутно немогуће одредитн нанред. Што господин министар у своме писму каже, да би се тиме стало на пут „досадним нонудама непозваних књижара и писаца," томе се може стати на пут и простпм непримањем. У осталом досадање ну!,ење би могло и да остане, без штете н утицаја на раздавање, које би одговарало својој цели. У иисму се даље каже са жаљењем: да је „министарство данас, поготову, прииуђено да за своје драге новце кунује и разашиље но народу књиге тек којекакве у недостатку ваљаннх." Можда је у млогоме данас и тако ; али је то н неизбежно у свима земљама у ночетку и на овоме ступњу културном, где се нема бољих. Све је релативно добро н релативно лоше. Зар се мн данас не чуднмо млого које чему, што је некада некима бнло добро ? Зар и наше „добро" садање неће се доцније, већ после неколнко година, ценити друкчије? Алп, што се даље иде, и што се гомнла више књижевних производа у опште, цела је истина, да се и више добра умложава. По томе, ми се можемо овим тешнти за садањицу н досадањицу, а са светлим и веселим очима гледати у будућност. Она ће