Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

753

ни да нонављају исти разред у реалци, док не би нретходно ноложили исните из нредмета, који су се у мдађим разредима нредавади, а они их нису учили. Ово све више важи и обратно за ученике виших разреда реалке, кад би хтели нрећи у гимназију. С тим је састанак закључен.

САСТАНАК ССХСТ1 20. Новембра 1885. год. у Београду. Били су : председник Дим. НешиА; редовни чланови: Ј. ПециА, Н. ДучиК архнм. ; ванредни чланови : М. ВалтровиК, Д-р. В. БакиИ, Ник. СтајевиЛ и Лаз. ОорадовиИ. Пословођа : Мил. МарковиИ. I Прочитан је и примљен занисннк 295. састанка. II Прочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 20. ов. м. ПБр. 12384 којим се шиље Главном Просветном Савету на преглед и одену и трећи (иоследњи) део француско-српскога речника од 0 до 2, који је израдио г, Настас ПетровиЛ нроФесор Велике школе. Одлучено : да се умоле г. 1'. Вл. Јовановић и Свет. Вуловић, да дело ирегледају и да савету своје мишљење о истоме поднесу. III Прочитан Је реФерат г. Дим. Негии&а ироф. Велике школе и председника Главног Просветног Савета о Геометрији, коју је написао г. Ст. ДавидовиК проФесор за IV раз. гимназија и реалака. Тај реФерат гласи ; Главном Просветном Савету Ја сам прегледао рукопис Господина Стеве Давидовића проФесора реалке, под насловом: Геометрија за 4-ти разред гимназија и реалака и имам о њему да кажем ово, што иде. 1) 11исац је израдио само онај део иланиметрије, који се предаје у 4-ом разреду реалке, у главноме према нрограму, који је Главни Просветпи Савет за реалке усвојио.

Но додајем, да иема одељака о сразмерама правих и о сличности ираволинијских слика, који се одељци морају, према програму за реалке, прећи у 4-ом разреду реалке. 2. Теорпја паралела у №-ма 34 до 40 закључно није како ваља изведена. Јер у №-ма 37 до 40 набрајају се истина случајеви, кад су две праве паралелне, алн без икаквих доказа. Писац би могао ту теорију паралела извести на један од начина, које сам поменуо у извештају о раду г. Срете Стојковића нод 7). Али нисац је могао баш и оним путем, којим је пошао у № 36, доћи до задовољавајуће теорије иаралела. 3 У уводу под № 9 реч иодобан треба заменити згоднијом речи сличан. 4. У §. 1. писац налази зраком неограничену праву, а међу тим иод зраком се разумева права, која је с' једне стране ограничена. Ово су примедбе, које сам имао учинити на рад г. Стеве Давидовића. Иначе тај је рад добар и пронраћен довољном множнном цримера и задатака, а и језик је махом добар и начин излагања разумљив. Овај рад Г. Стеве Давидовића, који је удешен према програму за реалке, може се штампати по што ннсац поднесе Савету ту и другу — већу — половину планиметрије, пошто се ова прегледа и оцепи и писац пристане на горње нримедбе као и на оне, које ће се учинити на ту другу половину плаииметрије. 20. Новембар 1885. год. у Београду. ^ДиМ. ј^ЕШИЋ За овим је прочитан реФерат од истога реФерента о Геометрији за више разреде гимназија и реалака, коју је написао г. Ср. СтојковиК ароФесор београдске гимназије. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Просветни Савет одредпо ме је да прегледам и оцеиим рад господина Срете Сто.јковића проФесора гимназије под насловом: Геометрија за више разреде гимназија и реалака. Ја сам тај рад прегледао и имам да кажем о њему ово што иде. Писац је израдио први део геометрије: планиметрију у обиму, у ком се нредаје у 4-ом 95