Просветни гласник

754

ГОДИШЊП ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

и 5-ом разреду гпмнмзије, тачно пр.ема програму, који је Просветни Савет за гимназије усвојио. ГГрема томе мени остаје само да кажем, како су поједине партије обра1,епе. Ту ћу бити кратак, јер су све партије у главноме добро израђене. Но имам неколико примедаба да учиним. 1.) У другој алинеји № 1 требало би казати : један ма колики део празног простора зове се геометријско тело. 2.) У четвртој алинеји № 5 помиае реч „равнипа'-,пре него што је објашњен тај појам. 3.) Изрази .- једнак, различан, исти положај у другој алинеји под с) у № 12 мислим да су излишни. Сама пак реч иоложај може се у највише прилика заменити згоднијом речи иравац. 4.) у № 56 код деФиниције параделограма треба изоставити и једнака, јер паралелност супротних страна иовлачи за собом као нужну последицу једнакост истих. 5.) Цео говор о размери несамерљивих правих у ј Л» 145 могао би бити мало јаснији. Шта више могло би се при том проћи и без икаквих слова и оиет за то показати, како се ириближна вредност размере двеју несамерљивих правих добија до на 0*1, 0*01, 0*001 и т. д тачно. 6.) Такође и оно о трансверсалама у № 148 под 0) могло би бити јасније изложено. 7.) Да се писац није тачно придржавао и реда у нрограму,који је Главни Просветни Савет усвојио, теорија паралела испала би можда још згоднија, да је изложена после науке о подударности троуглова и да. је основана на ставу: Кроз једну тачку могућа је само једна паралелна са даном правом, или

пак на познатом евклидовом постулату. Та иста теорија паралела могла би се такође јасно изложити и кад би се пошло од деФИниције : једна права паралелпаје са другом датом правом, кад су све тачке прве праве једнако далеко од друге праве. 8.) Писац треба на сваки начин да докаже она три обрнута става у № 38. 9.) У одељку „о луку и кругу" иридичније би бидо говорити најпре о кругу, на тек онда о луку, који је један део круговог обима. Најзад имам прметити , да су свн главпи одељци пропраћени прилично великом збирком примера, задатака и правила за доказивање. Језик је свуда добар а начин пзлагања махом јасаи и разумљив. Према свему реченом ја мислим , да се овај рад г. Срете Стојковића, који је израђен према програму за гимназије, може штампати о државном трошку и то само тако, ако 1. Писац усвоји горње примедбе осим оне под 7.) и 2. Поигго он поднесе и остатак плани- < метрије и овај се оцени. 20. Новембар 1885. У Београду. Дим. Ј^ешић. Главни Просветни Савет усвајајући мишљење г. реФерента одлучио је : да се оба дела врате инсцима, да их поправе и допуне но нриме/1бама г. реФерента и да их за тим по ново поднесу на преглед С тим је састанак закључен.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА 1884-5. ШКОЛСКУ ГОДИНУ

VIII Дожаревачке ниже гижназије I У течају школеке 1884-85. године стање пожаревачке ниже гимназије бидо је овако:

1. У 1 разреду .* МУШКИХ ЖЕНСКИХ СВЕГА уписало се у почетку године .... 70 12 82 намуетило школу у течају године ... 4 1 5 остало до краја год. 66 II 77