Просветни гласник

7Ђ 6 *

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИПА СРЕДЊИХ ШКОЛА

уснех ученика у Лемачком Језику; јер свакојако изучавање туђег језика жора се ослањати на знање и дравилност матерњег језика. 0 тога се и нанредак ученика ове школе из Немачког Језика може испоредити са напретком из Орпскога Језика, почем они један другога попуњују; а тако и јесте у ствари, јер су ученици подједнако пали на испитима из оба предмета, а више него из других, јер су оба они најтежи по природи самога изучавања и компаративног извођења. Задатци су давани ученицима по пронисаним правилима, али се наидазило на тешкоће при израђивању и прегледању истих. 0 томе је још у Децембру прошле године (Бр. 179.) послат господину Минисгру просвете нарочити нредлог од стране савета овдашњих нроФесора, у коме је изнесен начин, како би се ова ствар могла боље регулисати. Шта је даље са овим предлогом учињено, до данас нам није ништа познато. Остали предмети предавани су као обично и није се на тешкоће наилазило, нити су се ученици за то жалили. Уепех је, у опште узев, био довољан. Овде ваља нарочито забележити уснех ученика, ове године из вештине цртања, као одличан, јер и ако је ово тек прва година, како се они у томв веџбају, ипак су са својим радоввма далекз измакли од обичних почетника у овоме послу. Наравно да већи део хвале за ово нрппада еамоме учитељу вештине цртања, који је само евојом заузимљивошћу и неуморпим радом могао постићи жељени успех. С предавањем Гимнастике или друкче: ; ,телесног и војног веџбања", ишло је у овој школској години доста траљаво. Наставник (оФицир) за ову вештину није ни иет иути у месецу дана дошао у школу да присуствује и надзирава рад свога помоћника (подиаредника), који је ову дужност

редопно вршио. А кад год сам упитао за узрок недолажењу наставника (оФицира), вазда сам добијао одговор, да г. ађутант (предавач) има и одвише посла у канцеларији команданта, па не може свагда да дође на часове у гимназију. 0 овоме јављено је, како у месечним извешћима, тако и иначе, с молбом, да се ова етвар рашчпсти, те да се једном за свагда знаде: хоће ли се г. предавач (оФИцир) гимнастике и одчада као и до сада „водити само на платноме списку" ове гимназије, а његов помоћник (поднаредник) да ради за обојицу и како зна и уме, или ће се подесити тако, да онај, који је плаћен и позван да одговара за цео рад, редовно и на дужносг долази, без свакпх изговарања и ограда ? Јер овако, како је сада, не поетизава се цељ, и шта више, сама се ствар изиграва. III Школа без наставника и настава без потребних учила, не дају ее ни замислити. Еао што само онде може бити успеха у школи, где су наетавници ваљани и снремни, тако се и наука може оамо онде одомаћити, где су јој стављена сва могућа научна срества, да њима располаже. Од како је ова нижа гимназија заснована, она зацело није имала овако потпун број наставника, као ово данас, кад су у њој еви научни предмети и све вештине заступљене. Међу тим поред све ваљаности и спреме наставничког особља, она ипак нема довољно научних срестава — нема потребних учила за научно образовање и нанредовање у школској настави. Ваљало би промислити и о томе, да се једном пристуни издању историјско-етнографске карте Србије и сриских земаља, како би предавање Историје Срба у школама добило, као и други предмети, евој научни облик. Иначе изучавање, не