Просветни гласник

764

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НЛДЗОРИИКА О ООНОВНИМ ШКОЛАМА

повића, или ваљда мисле да се она иреживела, иа се више и не треба њоме служити илн најзад да нису ни тодико кадри да је ироуче и да из.ње бар прибележе неки број разноврсних задатака за поједине разреде своје шкоде, па то посде још и сами да прошире. Овде со, мора таким радницима пребацити. Јер кад наступи подобан сдучај код других предмета, онда се баш бране тиме, што немају бар какве подесне ручне књиге. А какав је сад узрок овде ? Лако га може сваки изнаћи и погодити. Метарске су мере свуда предаване са довољним успехом, сем малог броја изузетака, где се још није довољно знадо ни о српским новцима. Код другог броја школа није опет ово у довољној мери примењнвано у задатцима. Међутим сваки је за тодико увиђаван, да треба и на ово обратити што већу пажњу нарочито за садање доба. Тако исто многи су изгубиди из вида и претварање дуката у динаре у пореском течају, које је кстина ситница, ама је онет врдо нржна за садање придике. 4. Земљоиис и Историја. И ови су нреДмети пошав од општег гдедншта разрађени и обрађени тако, да је напредак у њима био знатно јачи но пропхлих година. Земљописна настава није више учење на памет и читање мртве карте, већ с.е мање више материјад савлађивао путем поступпим — цртањем, објашњавањем, иоређењем итд. У самом цртању није још урађено онодико и онако колико се тражи у повећем броју школа. Но кад се узме, да се овај део почео да оживљава у школама тек од новог програма, онда се мора признати, да је и ту довољно урађено. Најразличније стоји настава у II разреду у коме се овој науцн темељ подаже. У III разреду није оиет у свему но програму нредаван историјиски материјад. Исто тако ни у IV разреду није све извршено по програму. Ради сигурнијег напретка за у будуће, требало би да се израде и бољи учебници са разним рељеФима и сликама, који ће деци нредставити како поједине пределе, вароши, планине и реке, тако још и народе у њиховој ношњи, лшвотиње, биљке и т. д. Основа српској историји то су биограФије у III разреду. Опе чине и учпниле су као

и неколико новијих учебника но овом пред. мету, те је и резудтат успеха нонајбољи из онога, што је где и колико пређено по програму. Како је овог случаја бидо у више шкода, то је јасан знак, да се од ђака из IV разреда много захтева. Како је нрограм сувише велики п опширан, то га је и не могуће савдадати за годину дана, ако се хоће до ситница да изведе и педагошки да^ обради све оно што је у Њему издожено. Треба да се скрати, и да се узме само оно, што поучава и челичи карактере; јер српској историји као иравој науци и не може бити места у основној настави. Свагда је боље „мало па добро него много па рђаво." Исторјиске сдике и учебници са сликама јако би ојачали и унапредиди историјску наставу. 5. Иознавање Природе. Нпгде до сада нисам био Јзадовољнији са обрађеношћу ове науке кодико сам то сада нашао. Тако ретко су још где заостале онегрубе погрешке, којих је пре бидо доста у предавању ове науке. Као да се класифицира, деди, учи на памет д-то све без очигдедности и разумевања, иди да се по нешто чује, што се већ давна преживело. Ади још нема потпуне једнообразности, нити извесног пдана, па ни онога правилног описивања, финог раздиковања и што је најгдавније упоређења са дотде пређеним иредметима. Без чега нема и неће се нигда имати сигурне и ностојане користи од наставе. Да би се једном и у овој науци постигао јачи и трајашнији напредак, потребно је ово двоје. Прво да се израде како сувремене ручне књиге за наставнике, тако и учебници за ђаке. И друго да се све школе попуне са потребним збиркама и сликама према програму. Најглавнија замерка која би се овде имада иставити јесте та, што у већем броју школа није било све по програму обрађено, већ су по неки предмети у овом иди у оном разреду изостављени. Изговор је прост. Није се могдо све да постигне или нов програм, ца се није имадо подесних књига из којих би извадиди што за предавање. Први изговор не може више имати места у шкоди. Све се може, само кад се хоће, кад-се радник не напусти, кад се оно не остави за сутра, што може данас да се постигне и т. д. Ово потврђује