Просветни гласник

766

ИЗВЕШТАЈИ ШК0.1СКЦХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

овоме велика опширност програма према одређееом времену за те школе, а у некодико н то, нјто су и самн наставници још ночетници у нредаваау њихових предмета. Мњења сам, да се по могућству свуда место ових заведу више школе, а нарочито по варошима. Што се тиче реда и чистоће, као другог дела квалиФикације, махом су биди угдедни и примерни. Но н овде није без изузетака нарочито што се реда тиче. Тако на некодико места морао сам и сам посде неког времена опомињати ђаке на ред ц пристојност поред самог наставника, који то иди за одако сматраше, илн га и сами ђаци много не сдушаху. По овоме мозке се мнслити, како су се они вдададн око и ван шкоде. Не могу да прећутим а да то пзриком не споменем за шкоду трстеничку и у Јошаничкој бањи и обрнуто опет да не одам праведну хваду наставнпци I разреда II одељења крушев. мушке шкоде. Она је са нрименом извесног кретања умеда да одржи маде своје ђаке, како за време иснита, тако и за време рада гимнастичког и других дечијих игара у таком реду, како га ја до сада нисам нашао ни у једној не само варошкој но и сеоској шкоди. У 2—3 шкоде седели су ђаци и на испиту са својнм торбицама о врату. — Најбоља карактеристика за њих односно рада и другог међусобног ђачког живота. Жадосна је још и ова појава, коју сам на некодико места застао. А то је, да је по неки број ђака био на испиту не само бос и сиротињски одевен, већ још и неопран, неискрпљен и по цедој спољности јадан и мучан. II 0 научној и стручној спреми наСтавничких снага Пре садањег закона о основним шкодама много се друкчије радидо но данас. Пређе је готово сваки наставник радио за свој рачун, како је могао идн умео а врло често како је и кад хтео. Тада је рађено свуда без збора, договора и узајамног обазешгавања. Отуда су и произилазиле све оне пређашње разнодикости и мане у основној настави. Све се то за опда слабо и тицадо појединих наставника и водила брига о томе, како ће знање и по количини и по каквоћи нзнети ђак из шкоде. На кратко, беше тада

шкода нешто споредно, те је и простији свет на ту не радо гледао. Данас свега овога нема или бар знатно ишчезава, а не сме га најзад пи бити. Једно што је свакој радној снази унапред осигурана награда за труд, а друго што се данас на више начина много јаче, брже и до ситница откривају и исправљају поједипи недостатци. Тако се исто нма данас прво у виду, да се све сметње, које би сметале насгави и њеном подмдатку, отклоне и да се учине све могуће одакшице за њено напредовање. Остадо стоји до наставника и њиховог труда. Не учине ди оно што су дужни, сваки сам себи нек унише у грех. Да су ово и они сами увидеди, осетиди на још гдекоји и искусили, дако је судити. Ово је учинидо те данас и у овом округу има ведикн број не само радних, но и спремних и ишчитаних наставника. И ако је ово питање доста тугаљиве природе и ако је тешко са прецизношћу о њему изнетн свој суд; опет колико се може у опште о томе говорити и извести из оног кратког бављења с њима, могу се они разликовати на: најбоље, врло добре и средње снреме. У прве спадају сви они за које је у посебном деду напоменуто, да заслужују похвалу иди оддику у сваком иогдеду. У треће оиет они за које је нримећено, да предмете нису довољно обрадиди или да им начин предавања није сувремен и педагошки, а у друге сви остади. Према наведеном мало ће бати изузетака где се ова стручност и спрема не би у исто време подударада са оним датим оценама за нанредак шкодски. Још могу наноменути да у овоме крају нема нн једног радника, који не бн био дорастао ни уколико за свој позив. Међу тим незнатан је број и оних, који се морају отимати, да иду за временом. А најређп су изузетци, који би у овоме противно постунали и сами се напуштади. Првима би се могдо најбрже номоћи, а и школн за доста учинидо, кад би се они постављали за један или два разреда и то у оним местима, где бн се од бољих кодега могли поучити у многоме и упутити у своде раду. Ш Школскн учебннцн, учнла и књижннце. 0 учебницима је у главном посебице напоменуто при говору о предавању појединих