Просветни гласник

768

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСИОВПИМ ШКОЛАМА

је на испиту 1587 ђ. (м. 1368 и ж. 219); прешли су у старије разреде 1355 ђ. (м. 1274 и ж. 181) ; остало је да понови разреде 211 ђак (м. 174 и ж. 37). У свима шкодама радило је 34 наставника (учитеља 26 и учитељица 8). Сваки од њих просечно спремио је но 40 ђака за прелазак у старије разреде. Од њих су 11 оцељепи са одличан ; 3 са добар ; 2 пису хтели да приме оцену, а ооталих 18 са врло добар. Захваљујући на иоверењу, господину министру просвете и цркв. послова. 28. Јула 1885. год. у Беогваду, понизан ]4 ван ,Ј. ^Д амкбановић професор и окогод. ревизор за округ крушевачки.

V ИЗВЕШТАЈ Јеврема М. Или^а о осноаним школама у округу крајинском Госаодине Министр ! По наредби Вашој од 15. Маја ове године, ПБр. 4649., прегледао сам осиовне школе у округу крајинском, и част ми је поднети Вам општи део извештаја као што иде. I Настава Еед се узме у обзир: 1. да је ове године био нов програм, по коме су паставници основннх школа сада први пут радили; 2. да није било учебника на одређених иомоћнах књига за многе предмете, па су наставници морали иабирчити наставни материјал са разних страна; 3. да школски одбори нису у довољној мери иотпомагали рад у школи; 4. да у источним крајевима Србије и у најредовнијим иридикама има много тегоба за паставника, и 5. да су пописне комисије сметаде раду школском, негде више, а негде мање, бидо захватањем зграде шкодске, бидо узимањем наставника за рад у комисији онда се с пувкм правом може рећн да је ове школске године у основним шкодама округа крајинског постигнут врдо добар успех у настави.

У нонеким школама оиазио сам неке недостатке у настави, које ћу овде навести: 1* Наука ХришКанска предавана је без обзира на редигијско-морадну цед, те је промашено оно, што је најважннје код тога предмета. 2. Сраски Језик предаван је само на часовима одређеним за језик, а не обраћа се пажња на говор ван тих часова, те се врдо неправидно говори у школи. И неки наставници греше у говору. На испитима су неки од њих стављади оваква иитања- „Кажи ми ти мени, кад је дошла Богородица у Витдејему?" — „Кодико је пидета свега?" — „Кад је божићња а кад велика пост?" — „Шта има иреко леђима ?" — „На једну грану стоји 12 врабаца ?" — „Кад тебе купи отац 8 јабуке и 8 пилета ...?" — „Овде су два дрваца . ..?" — Идијо! Кажи ми кроз којих места продази поречка река?" и т. д. Читање и писање није свуд предавано ио упутству, па се опажа велика оскудица у елементарној спреми. 0 разумевању каквом ту не може бити ни говора. Декдамације су махом мдитаве и врдо досадне, јер се у њима огледа само неразумљиво бубање на иамет. Ово је ведика штета, јер би декламација у овом крају бида од ведике важности, кад би јој се већа пажња покдонила. Вредно би бидо одредити за сваки разред декдамације, како се не би могдо чути .једно исто и у I и у IV разреду, као што сам ја то на више места имао прилике чути. У предавању граматике опазио сам раздичне граматичне термине код наставника. Писмени састави ретко где нису занемарени. 3. Словенски Језик предаван је с велнком муком и без сваког уснеха. Ретко где ученици знају словенски читати. Гдавни је узрок био у оскудици добра учеблика, а лако може бити и у томе, што се овај Словенски Језик предаје само у Богосдовији и основној школи па многи наставници нису ни спремни за предавање овога нредмета. 4. Тачун је предаван у неким школама без обзира ва едементарну спрему ученика, и ту се, наравно, деца муче код сваког задатка, оедањајући се више на случај, него на знање.