Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОДСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

769

У ирограну овога предмета за неподељене школе опажа се велика празнина у том, што метарске мере н десетни разлонци ниеу заступљени у довољној мери. 5. Земљоаис није предаван свуд подједнако, нп у свези са Цртањен. На нногим местима изостављене су ноједине партије из програма због опширности програна. 6. Историја Срба предавана је раздично. На једном месту заступљена је стара Историја јаче, а нова слабије; на другои нак месту рађено је са свим обратно. У неким школама нзостављене су многе партије, јер учитељи, узевши широке размере, нису стигли да сврше све по програму, а за нека места нису могли нигде иатеријал наћи, као што је барска архијекискоиија и т. д. 7. Лознавање арироде предавано је такође различно. Неки су учитељи узели најшире, а неки најуже размере. На многим местима није сав програм исцрпен. 8. И вештине су предаване врло различно. За Цртање није било згодне артије, па је на једном месту рађено овако, а на другом онако. Државни књижар у Неготину набављао је артију за цртање најпре из Маџарске са прегледаоницама, а после је сам издавао под својим именом књижице за цртање. Певање је добро предавано, где год учитељ зна певати, а где учитељ не зна невати, не знају ни ученици. У неким школама певају деца у два и три гласа, и то врло добро. Гимнастика је на многим местима без правилнога држања тела. У двема женским школама (доњо-милановачкој и кобишничкој) предаване су дечије шре, у којима нма и лепога невања и врло занимљивих сцена. Дечије игре кобишничке женске деце учнниле су најпријатнији утисак на мене, и мишљења сам да би овакве дечије игре биле од врло велике важности за све наше школе, а нарочито у овом крају. II Паставницц Наставници основних школа округа крајинскога нису сви једнаке спрене, али код свију њих нознао саи једну општу црту вољу за рад, а то је, без суиње, драгоцена црта, о којој ваља водити рачун. Најбољи су учитељи спремљени или редовним учењем у Учитељској школи и Богословији, или на

практичним учитељским предавањима. Кад би се практична учитељска предавања држала сваке године, уверен сам, да би се колико толико изједначила спрема свију наставника основних школа у погледу школскога рада. Исто тако, кад би било каквог школског листа, којим би се одржавала веза између наставника основн х школа и стручних радннка на пољу Педагогије, насатавници би се непрекидно кретали напред, и не би били остављени самина себи. За сада је једини Просветни Гласник, који у тои погледу највећу услугу чинп школи. Да није још ни Просветнога Гласника, учитељи би били потпуно усаиљени. Код двојице тројице наставника опазио сам вољу за мешање у туђе послове и значајно је, да код таквих наставника нити је било сјајна успеха у школи, нити су они уважени код својих суграђана. Најбоље би било да гледа сваки свој посао. III Учебници, књижнице, наставна средства и намештај школски Ове школске године било је учебника само за три предмета: Науку ХришКанску, Сраски Језик и Рачун. Ако се вредност учебника цени по успеху у школи, довољно је поменути само то, да је онде био најбољи успех, где је по учебницима рађено. Ово ие је уверило, да су учебници врло потребнн за све преднете, јер код неједнаке спреие наставника само се учебницима може доћн до нриблнжно једнаког успеха у настави. Још би требало израдити, норед учебника, упутства за иаставнике, па би се успех основне школе нотпуно обезбедио. Овде ће најзгодније бити да напоменем и то, да сам приметио у читанцп за II разр, у чланцима: „Свилена лептирица", „Штедите птице", „Иисмо" и т. д. бројеве 500, 600, 700 и т. д., а међу тпм ученици II разреда не знају бројати више од 100. Ењижнице су неједнаке и по књигама и но уређењу. Преко је потребно наредити какве књиге мора имати свака школа и како мора бити уређена свака књижннца. Паста на средства такође нису једнака. И ту би требало пронисати шта иора имати свака школа.