Просветни гласник

772

ИЗВЕ Љ ГАЈИ ШЛОЛСКИХ ПАДЗОР

Подносећи Вам, господине Мипистре овај извештај, част ми је назвати се 28. Јула 1885. годиве, у Ореовнци. Ваш покорни слут ј 1 е ВРЕМ р.. ј/^ИЋ ироФесор Богословије и овогодишњи надзорник школа у окр. крајинском. VI ИЗВЕШТАЈ Илије Миљковића о основним школама у окр. алексиначком и књажевачком Госаодину министру аросвете и црквених иослова. Захваљујући госнодину министру на поверењу, које ми је указао одредив ме својим писмом од 15. Маја ове год. ИБр. 4649 за овогодишњег иадзорника основних шкода у окрузима: алексиначком и књаа;евачком, част ми је поднети му извешке у овоме: У поменутим окрузима оценио сам 42 наставника и наставнице. Ресултат успеха изнео је ^врло доба,]) дакде, усиех је довољан и нрема овоме изгдеда као да се нема шта приметити на наставу н учитељство, али није тако. Што је овакав уснех изашао, поред правог успеха бидо је окодности које су утицаде на бољу оцену као што су ведики број ђака и разреда, јер су у поменутим окрузима шкоде регке, а скоро су све, сем варошких, четвороразредне, даље, неправидан говор у окодини и др. а то су већинохм окодности, које иду у олакшицу учитеља и које се морају узиматп у обзир ири оцењивању. Какавје ред и начин вдадао код иоЈединих наставних предмета и шта има да се каже у онште о наставницима, школским књижиицама, учидима, школским одборима и администрацији^ — видеће се из овога што иде. I Наставни предмети 1, Наука ХришКанска. Настава из овога предмета у I и II разреду услед ручне књиге о празницима одведепа је у безразложну онширност; свуда се обично ночиње рођењем

Хрпстовим, па вас дан говори о јасдима и ту се обпчно и остане. Ту се много трпају стране а нарочито јеврејске речи, као : Ахав, Вајрут, Лије и др. Ова књижица о празницима попунидајеједну празнипу шкодске дитературе; али као што наиоменух већина наставника ову је књшкицу употребида као учебник. У трећем н четвртом разреду нредаје се Наука Хришћанска скоро у свима шкодама подједнако. Овој подједнакостн много су допринели учебници, које је за ову нотребу израдио г. Јев. Идић проФесор и који су по моме мишљењу, а нарочито учебник трећег разреда, само у овоме ногдеду и користпди; ади суштини наставе више су били од штете него од користи; јер већина учитеља, давши деци учебник у руке, задовољида се тиме, што ће им деца умети да испричају из књиге све приче и беседе. А извођење поуке из њих, једва сам нашао у две три шкоде обрађено као што треба. У обичном разговору па и у шкоди често се чују ови изрази: Мидостив, бдагодаран, побожан , скроман, поштен , човек доброг срца, здобан, пакостан, нритворан п т. д а ретко ко и да зна, шта којн израз значи. Ја мислим, да нема згоднијег места и начина, да се овакви изрази објаспе него што су предавања из Науке Хришћанске нарочито из Христових прича и беседа; јер н. пр. из приче о „милостивом самарјанину" може дако да се објасни: ко је милостив; ко је доброг срца, и т. д. Из приче о „најамницима" мојке да се објасни: ко је здобан; ко поштен, и т, д. Али овако обрађивање Науке Хришћанске, као што рекох, нашао сам само у 2 — 3 школе. IIо моме мишљењу овн би учебници пре могли да послуже као ручне књиге за учитеља него као учебници. Молитве, које су одређене да се уче у основној школи, изучене су скоро свуда добро; јер их деца добро знају и на српском и црквепом језику. Овде ми је згодно да прогово им о једној, истина, ситној ствари, али која некако квари једнообразност школску, а то је о читању [молитве пре и иосде учења. Скоро у свима школама говоре се друге и друге молитве. Тако, у неким шкодама говори се и пре и после учења „оче наш" и то негде на српском а негде на црквеном језнку; у