Просветни гласник

МЗВЕШТАЈП ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОЕНИМ ШКОЛАМА

773

некима с'е говори „богороДице девоу некима и једно и друго; у некима се говори пре учења „всеблаги господи" а посде учења „благодарим тја," и то негде на српском а иегде на црквеном језику, и на посдетку у неким школама се говори „царју небесни." И у овоме треба да има једнакости, а она би се постигла, кад би се у свакој шкоди говориле оне молитве које су одређене за учење. 2. Сраски Језик. Број ппсмених људи одређује се по томе како ко чита и пише, а ово се постиже учењем језика. По томе овај је предмет најважнији у основној школи од свих наставних предмета; с тога на њега наставници и треба да обрате највећу пажњу, ну, разуме се не на штету осталих предмета. Пошто се у поменутим крајевпма говори неправилно, то се није ни могао постићи довољан успех из овог предмета. Механичном чнтању смета строго дељење речи на гласове и слогове при учењу читања; јер већина наставника држи се овог начина. Овај начин учења читања у понеким школама тако је накарадио читање, да је несносно слушати кад ђак чита. Естетичком читању смета неправилан говор околине, а логичко читање је само код млађих и заузимљивијих наставника изведено као што треба. Причање је у пола школа забатаљено а на ово бп требали наставници највећу пажњу да обрате. У нижим разредима већином вису деца у стању, да испричају оно што нрочитају, или ако што и испричају, то је тако везано за књигу, да чим се дете скрене с реда, којим је почело да прича одмах се из.губи и стане. Граматика је обрађена како где. Где је иаставник човек од напретка, ту је и познавање врста речи и облнка обрађено као што ваља; али у многим школама именице и заменице деле се по староЈ подели. У 2—3 школе нема још седмог падежа и још се чују: „местоименија," „бројително" и т. д. У опште граматичко знање је и правилнпје и сигурније у нижим разредима, што су без сумње много овоме донринели нови учебници, који су за ове („Граматичица" за I и за II разр.) разреде израђенн. За старије разреде треба да се израде опширнији учебници. Тако исто преко је потребно да се за старпје разреде израде

боље читанке, које би обухватиде целокупан обим наставе. Декламовапе у опште више дичи на просто изговарање извесних песама пди прича. У једној школи- нашао сам, где је могао ћак да издекламује цео чданак, Глигорије Терлајић из треће читанке, који износи око три листа. Сва разлика између декламовања и читања била је у томе, што се при декламовању жестоко виче. У 5 — 6 школа нашао сам декдамовање добро обрађено, а у једној су деца декламовала са а#ектом и правилним мицањем руку очију и др. 3. Словенски Језик. Овај предмет предаје се скоро свуда по старом начину, само с том разлнком, што је садањи успех много дошији од оног старог успеха. Истина у 3—4 школе предаван је овај предмет мало рационалннје; јер су деца могла да преводе на српски језик и могла су да растумаче по неки текст, ади и у њима није постигнут довољан успех у читању. Новим учебником за овај предмет олакшаће се у неколико рад у овом предмету. 4. Рачун. Ко је год имао и има посла са основном школом увидео је да је рачуиска настава у српској основној школи у опште иреображена. Докде су се до скора у основној школи учила сама правила и Формуле, дотле сада деца израчунавају и усмено и писмено врдо запдетене задатке. Слободан сам мислити, да је довољно од оне основне школе, у којој ђак нрвог разреда може без затезања да израчуна на пр. оваке задатке; један каФеџија кунн 5. кг. каФе по 3 1 / 2 дин. па да одмах један дукат, колико још нма да да? Или кад Петар рекне имам 6 ораха а Павле вели: да имам још три имао бих три пута колико ти; колико је имао Павле ? Или, кад ученици IV разреда могу да израчунају овакве и овима подобне задатке: на пример 4 човека су ишда иољем па пађу у нољу једио стадо оваца, па ће рећи први: ја имам два пут онолико мање 25, други вели ја нмам три пут онолико мање 17, трећи рече: ја имам четири нута онодико мање 20 и четврти рече : ја имам пет пута онодико више 5. Сва четворица умају 1345 брава оваца колико има сваки и кодико је било у пољу? Илн, кад један трговац купп 15 пари волова за 450 д. Колико ће дати за 50 волова ? Но на жалост