Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКЛ 6 ОСНОВНХШ ШКбЛАМА

774

и код оваког прогреса у рачунској пастави, има још наставника, који сами веле, поправљајући ученика, да у 7 дук. има 95 динара; или који задајући продају брашпо на метре и дитре. Ема их који не знају друге задатке да задају, до крушке, јабуке, орахе и јаја. Има их који гдедају да им само изађе округао број на пр. 800 па ма то бвле и гуске, и ако нико није видео 800 гусака на једном месту! Наидазио сам и на такве школе у којима ни један ученик трећег разреда не зна да израчуна 16 товара кукуруза по 8 динара. У већини школа приметио сам један општи недостатак у рачунској настави, а тај је: што се деца мадо вежбају у растварању бројева на саставне делове т. ј. на јединице, десетице и т. д., који се недостатак јако опажа нарочито у рачуну код старијих разреда. Нове мере нису још у свима школама заступљене; задаци правила тројног у већини школа решавају се помоћу сразмера и то помоћу спољних п унутарњих чланова, па и то у неким школама номоћу тачака и знака =, а у неким школама помоћу једне одвесне линије, пишући равнородне количине с једне стране линије, а друге равнородне количипе с друге стране. А међу тим програмом се хоће, да се овакви задаци решавају свођењем на јединицу или на који други број, који је заједнички и за множеника и мпожиоца. Код писменог сабирања са разноименим бројевима свуда се меће знак између већег и мањег имена на нр. 8 мет. 6 дм. 5 см. Ово сам опазно скоро у свима школама, што је свакако погрешка; јер по оваквом постављењу задатака значи да треба сабирати метре са десиметрима и сантиметрима. Ну, у опште је у свима школама обрађен писмени део рачуна боље од усменог. Учебници за овај предмет су по моме мншљењу добри : само што не треба да се наставници ограничавају једино на оне задатке што су у њима. 5. Земљоиис. У другом разреду предаје се земљопис у свима школама друкчије. Неки наставници се изгубе у опширности и ситницама; код њих се највише говори о кречу малтеру цигљама и др. а међу тим деци се не даје никакав појам о реци, брду, равници и т. д. Други наставници онет предају овај '

предмет тако скучено, да се не умеју даље отиснути од школске собе. Ну, у. многим школама нредаје се земљопис у другом разреду рационално; ту деца, цртајући своје место и околину, добијају добре и правилне појмове о брду, реци, странама света и т. д. У трећем и четвртом разраду предаје се земљопис округ по округ и област по обдаст у свези са историјским материјадом. Некако узев у опште, из овога предмета у овим разредима је свуда успех најбољи од свих других предмета. 6. Сраска Историја. Историји је задаћа у основној школи да бистри ум, обдагорођава срце и челичи вољу и карактер код омдадине. Ово она чини у основној школи саонштавањем спољних светских догађаја, из којих деца треба да схвате унутарњи дух човештва који га је покретао да чини ово или оно. Схватање овога унутарњег духа за децу је доста тешко, али ипак могу га прибдижно схватати тек онда, ако о догађајима и личностима добро уиамте, што им се говори, ако историјским знањем тако владају, као да је и права њихова својина. Међу тим ја сам наишао на маден број школа, у којима су деца могла сама без запиткивања и помоћи учитељеве да испричају о каквој личности иди догађају ; већ се мора ђак да пита 2—3 пута докле каже какво место или име у каквом догађају. Ако *се нкоји предмет не сме предавати и испитивати катихетички, то је зацело исторнја први, а међу тим она се, као што рекох у већини предаје у нитањима. Учебник за историју треба или нови написати И/1Н и овај што постоји (за IV раз.) укинути, иа да никаквог и нема; јерјерђав нарочито због краткоће, пошто многи невешти наставнпци, предајући по њему још по нешто изоставе и они, и онда се материјад и знање из историје сведе на нулу. Поред осталих узрока ваљда је и овај те је један учитељ нредавао само оволико о Душану . „Душан је био сзлни цар српски, он да би био на миру од Бугара оженио се Бугарком" ! 7. Јестаственица се предаје у свима школама подједнако. У већинн шкода наставници предају Јестаственнцу по извесном плану описујући јединку прво по спољњем изгледу, на затим говоре о њепом животу и користи