Просветни гласник

карактерне слике из опште историје

.78 3

Шпанаца, него да се он сам добровољно регаи, да неко време међу њима пробави. Монтезума пребледи, ади се опет прибра и одговори као човек, који познаје своје достојанство. Кортец постаде озбиљнији. Три сахата говорило се узајамно. На иослетку викну један шпански оФицир: „На што су та околишева! Напред с њиме или га убите!" Ераљ се уплаши од гласа и од натмурености овога човека и запита, тумача шта је он казао! Кад је дознао, он је још горе дрктао и носле дугог оклевања предаде се. Кад је изведен на поље народ потрча у гомили чудећи се. Али он махагае рукама и показивао се весео, да би његови поданици мислили, да то све бива по његовој вољи. У осталом Кортец је учинио све, што би огорченом монарху олакшало његово несносно стање и предусретао га је са особитом учтивошћу. Његови пређагањи саветници могли су му у затвор слободно долазити. На скоро но том био је. онај мексикански војсковођа са најотменијим официрима, на уж,ас свију Мексиканаца, спаљен, и то на спалишту, које је направљено од мексиканског оружја. Да би себи господарство још више осигурао, Кортец принуди краља да збаци најмудрије своје саветнике, а да узме слабије. Под изговором да краља упозна са европском вештином лађарства, заповеди он да се направе две лађе и да се спусте у мексиканско море, а тиме је осигурао еву воду око варогаи. На послетку пошто је краља на разне начине понижавао, наговори га да се прогласи за вазала шпанског краља и да му плаћа дапак. При овом захтевању облигае несрећног краља сузе. Али гата је могао сада чинити ? Потчињавање које је Кортец по могућству свечано удесио, извргаено је пред очима целога народа, који је после тога у дубоку жалост нао. При овој несрећи Монтезума се непрестано надао, да ће се својих немилих го-

стију што пре опростити, по гато је уговор испунио. Кортец га пусти да то верује и рече да он сада мора пре свега направити потребне лађе. Међу тим он је очекивао потпору из Шнаније, куда је пре девет месеци отправио вест. Наравно он се бојао, да његове веснике није ухватио његов непријатељ Беласквец, или да их није упропастила каква бура, а то би једним ударом нонигатило све његове трудове и добитке, које је својом храброшћу и мудрошћу задобио. 1. Памфидо Нарваец / Беласквец је послао Флоту од 18 лађа са 800 пешака, 80 коњаника, 12 топова и много нуптака под командом Нарваеца, и дао му заповест, да Кортеца окује у ланце и погаље на Кубу, а место њега да продужи освајања. Кортец најпре покугаа да задобије Нарваеца на своју страну. Али овај млади јунак сањао је, да ће побрати много веће лаворике, ако сам ратује у Мексици, него ако га Кортец поткупи. Дакле морало је бити борбе на смрт и живот. Кортец уреди своју кућу у Мексици, остави знатну носаду у њој, а Монтезуми каза да он путује пред своје пријатеље, да се с њима договори. И тако са гааком људи упути се он на сусрет једној пет пута јачој сили. Али то је била једина срећа што је Нарваец био неразуман и глуп човек, који није умео задобити поверење ни код својих војника ни код Индијанаца, Кад су се сад још тајни посланици Кортецови нровукли у логор Нарваецов и поделили злато Кортецово, то је већ половина војника ирешла на страну Кортецову, пре него што је била једна одсудна битка. Ади и сад је ствар решила мудрост. Једним брзим маргаом напао је Кортец своје непријатеље пре него гато су се и надали. Једне мрачне ноћи пређогае реку, која их је раздвајала и на-