Просветни гласник

784

ИЗ ОПШТЕ ИСГОРИЈЕ

падоше на непријатеље, па их доведоше у забуну тако, да нису знали ко их напада и колико је непријатеља. За неколико тренутака били су сви тежи топови у рукама Еортецовим, а беху противу Нарваедове војске управљени. Он сам јурну са неописаном храброшћу на непријатеље, али је на скоро био смртно рањен. Кортец обећа свима милост, који су се хтели предати, и тако је рат свршен пре Нслч) гато се зора појавила. Тако добро поткрепљен новом војском и добрим топовима Кортец је размишљао да ли да се врати у главну варош, пре него што би се кренуо да чини даља открића. 8. Монтезумина смрт (1. Јуна 1520) Ошицир, који је остао у Мексици хтео је да подражава Кортецу и ако није био мудар као он, а тиме је учинио врло рђаво. Тако је он због неке сумње при једној светковини наиао и побио више знатних људи. По том у целој вароши наста узбуна, тако да и сам долазак Кортецов није могао повратити ред. Око 60.000 Иидијанаца спремило се за битку, и онда како је се могло одбранити 500 Шианаца! Кортец се повуче у своја утврђења, учини неколико нанада, али изгуби пеколико Шпанаца и сам буде у леву руку рањен. У овој невољи хтео је он своје сиасење потражити код Монтезуме. Он га принуди, те се у краљевом украсу појави на зидовима. Али чим се краљ нојавио повика на њега гомила бесног народа са презрењем и оборише кишу од камења и стрела. Тешко у главу рањен паде несрећник доле и умре после неколико дана. Мексиканци су из дана у дан довлачили све више народа у варош из околних нредела. Шпанска утврђења рушена су сваки дап са ужасним беснилом. Поред куће од камеи I стајала је једна висока кула, са крје (у Индијанци непрестано бацали ка-

мење на Шпанце. Узалуд су били сви покушаји да се они са ове куле отерају. Најпосле сам Кортец, у пркос томе што је рањен, јурну са својим најхрабријим људима против њих. Два мексиканска младића, желећи јуначке смрти, зграбише га, кад је дошао до куле, и хтедоше са собом да га одвуку. Оамо његова ужасна снага избавила га је. Он се борио с њима јуначки, док се није отео. После дугог напрезања испало .је Шпанцима за руком да западе кулу и да иепријатеље за неко време одбију. Али на дуже утврђивање на оном месту није Кортец ни мислио више. Он издаде заповест да се цела труна његова 4$о по ноћи иовлачи. Честити Траскаланци заклањали су отстунање. Они су билп наишли на узани насип, кад са свију страна осу на њих кроз мрачну ноћ киша од кам.ења и стрела. Море се таласаше од чамаца. Ова нагомиланост људи сметала је Шпанцима да избаве своје благо. Страх и очајање спопаде и оне, који су били најхрабрији. Непрестано ћушкајући се морало се ићи. Изјутра после ове страгане ноћи нађе Кортец само ноловину својих људи, и он се не могагае уздржати од суза, Многи од најбољих ОФицира били су од чести потучени, а од чести подављени. Тласканера је било пропало око 2000, од којих су многе Мексиканци живе похватали и прннели их боговима на жртву. Ови топови и барут пронали су, готово сви коњни пропали су, а од големог бдага беше нешто мало избављено. Кортец је и у овој невољи био једина утеха и пример његовим ожалошћеним војницима. Он је делио све невоље и тегобе са њима и храбрио их је својом мирноћом и самопоуздањем. Али још не беше прошло оно што је најгоре. Још они нису свој повратак у Тласкалу ии продужили, кад од једаи иут са једне висиие угледаше читаву равницу покривену са Мексиканцима. Овде