Просветни гласник

802

И С ТОРИЈЛ ОВЕТА

Остаје да видимо колико је од исиитаних ученида примило се учитељске сдужбе. Тако је од .испитаних ученица

у години

ДОБИЛО 0.1УЖБУ

1879—80 • • •

• • • 27

1880—81 • ■ •

• •• 13

1881—82 • • •

... 17

1882—83 • • •

... 22

1883—84 • • •

... 33

1834-85 • • •

... 5

Свега • •

... 117

Од оврх 117 ученица постављено је 8 за помоћнице ири Вишој женској шкоди а 109 за учитељице основних школа.

До сад је од овог броја СВЕГА ОД СТО још у служби • • • 108 92 - 31 дало је оставку ■ • 7 5-98 умрле су 2 1*71 Но плати ове су учитељице овако распоређене. Годишње плате имају СВЕГА ОД СТО ДИНАРА У Ч И Т Е Љ И Ц А 1750 1 0-92 1500 1 0'92 1050 6 5-56 800 86 79'64 600 1 0-92 500 13 12-04

И С Т 0 Р И Ј А СВЕТА*)

ПРВО ВРЕМЕ

СЕОВА НАРОДА (376 — 75 1) (Наставак)

I

Сеоба Ђерманаца. а) Бимври и Тевтони. На сто и више година пре ро1)ења Христова Еимври и Тевтони: становници северне Ђерманије, пођоше на југ у жељи, да потраже згоднијег земљишта у римској држави. Кимври продреше до данашње Крањске у којој одржаше победу код Кореје над римском војском под консулом Пааиријем Еорбом (113 пр. Хр.). После променише пут и нападоше не на Италију, но на Галију, и по други пут нотукоше Римљане код Араузија (Оранжа •) У свесди XX при штамиаљу овог списа због печитког рукописа аогрешпо су . наштамиане неколике речи и ваља читати: на стр. 647, у ирвом ступцу, у врсти 20 озго: 313 место 330 ; у другом ступцу: у врсти 4. озго: владалаца месго владаоца; у врсти 12. озго: римског место јоиског; у врсти 1, оздо : Скандинавији место Саксонској: на страни 648. у нрвом стунцу, у врсти 9. оздо: Херта место Хера; у другом ступцу: у врсти 12 озго: Гали место Готи; у врсти 21, озго: Дњестра место Дњенра; на страни 649. у првом стунцу, у врсти 3. озго: пегова лесто њихова; у другом ступцу, у врсти 9. оздо: иримеру месго придици.

105 пр. Хр.)- То, и што у то доба и Тевтоии упадоше у Галију, изазва Римљане да управу над војском повере консулу Марију. "Кимври и Тевтони у место да се здруже, гасебно гледаху да нродру у Италију. Марије прво одби, а после потуче Тевтоне у Провансу, (102 пр. Хр.). На другој страни Кпмври пређоше преко источних Алпа у Италију али их консул Аутације Катул потисну, а после пристиже Марије, те их савршеио разбише код Вероне, (101 пр. Хр.). Ђерманске жене убијаху себе и децу , да пе допадну римскога ропства. Борбе Ђерманаца иод Јулијем Цезарол и Августом. — Много година после тога беху на миру Ђерманци и Римљани. У време Јулија Цезара неколика ђерманска племена пређоше Рајну и опет упадоше у Галију. Гали иозваше Римљане у помоћ. Ђерманци под вођем Ариовисгом беху потучеии и ириморани да се цоврате (58 пр. Хр.). После неколико година Цезар нређе у Ђерманију; али како земља бејаше пуста и дивља, не хтс/1 е пастављати ратовање.