Просветни гласник

ЗА1ШС1ШК Г.1ЛШ10Г ПЕ'ОСВЕТПОГ СЛВЕТА 7 \ 3

дижу са свим примитивно, без знања без вештине, без икакве скоро културе човечанске, па ће се одмах иојмити важност оваког деда. Међу тнм, кад сам га нажљиво прочитао, осетио сам се нешто незадовољан. Видео сам да ово дело није згодно удешено по својој форми и садржини, а ни по самоме методу, којим је изложена научна грађа, да би се могла довољно подмирити она потреба којој је ово дело намеаено. Док је госпођа Манасејина ово дело написала, послужила се најбољим књижевним радовима ове врсте, који су до сада познати. Преко 400 оригиналних дела стоје означена на крају књиге и то су већином најбоља дела из немачке, Француске и енглеске дитературе. Међу обележеним делима има нх, која су боља но свему од овог дела, а требало би да буде обратно. Да наведем само неке и неке погрешке овога дела, које су од општег значаја. Тако: а). Дело нема системе и прегледности. У четири „главе" које су обележене римским бројевима, без икаквих насдова претресеи је сав научнп материјал који је обухваћен. Што би год човек у књизи потражио, тешко му је наћи. Књига нема ни садржаја, а био би јој врдо потребан, — потребнпји но регистар некаквих 409 дела, којима се ауторка сдужила при писању овога дела. Због овога је књига добила облик научне студије — расправе — а није постада уиут онима, којима је и намењена и који бп требади да се њоме користе при гајењу мале деце. Потражите ди одговора на ма које од безбројних озбиљних питања, која сваког часа искрспу оцу и мајци, који децу гаје, ви га дако добити и наћи нећете. А ако нађете одговор, то неће бити упут и пуно обавештење, већ више неко штудирање у опште, које само неће мпого иомоћи. Место да ова књига буде помоћница ону и мајци, у којој би бида практично решена п расправљена питања из цеде области гајења и подизања маде деце, она је постала ра.справа у којој се више ФидосоФира на основу података нрибраних у туђим земљама. Осем неколико ирпмера мехапичког учења на памет и наопаке очигдедне насгаве, која се овде врдо пам«.тно осуђује, сви остади примери узети су из туђине. Мадо се рачуна водидо о потре-

бама и усдовима за живот оне кдасе народа којој би требала ова књига највише да помогне. 'Гамо где се највише иропада са незнања, невештине и оскудице, тамо треба притећи у помоћ. Тамо где није ни лекара ни бабице ни никога, тамо би требала овака књига да их по могућству замени; а не чим дође баш оно што књига треба да нам каже, онда се упућујемо декару, кога нигде и нема у нашој околини. б). Књига је ова сувише научна. Нп образованвје мајке неће се моћи њоме довољно користити, јер много што шта неће разумети. За образованијег човека има вредности у тодико да је прочпта као лектиру у којој се говори о тако важном нитању; али пошто је нрочита тешко ће се још који нут на њу вратити иди покушати да по истој и поступи у практичном жпвоту, — изузимајући само неке и неке ствари. Обичне матере, неће већи део разумети, а још мање посдушати. Коднко је у пас матера, које би знаде, да чуда и њихово састематично неговање и вежбање, играју аајважнију удогу у развићу духа? Кодико њих зна, да кроз чула постају осећаји и представе, а из овога после све остало, што чини наше знање и нашу свест. Л.ако је то изиети готову и женијалну модерну основу гледе умнога развнтка и узвикнути: „ШсћП ез4 т Ме1ес1и, ^иос1 поп 1'иеп1 т вепзи," ади то тешко, да ће п образованпје матере без. снтнијег коментарисања разумевати. Хиљаде су година п впше прошле, док се до оваких истппа дошло; па и данас су оне још многима 1егга тсо§ш1а. Као да је књига баш и намењена од саме ауторке најобразованијој па п најбогатијој кдаси женскиња из аристократских породица, које се баве књижевношћу ове врсте и које, тешко да ће саме подизати и гајити своју децу. Код пас и нема такве богаштине, која би могла друго на страну осгавити, па се само бавити гајењем деце; јер одпста, ко би по овој књизи хтео тачно децу да подшке, нема времена за друге носдове, а поред тога мора бити претходно материјално добро осигуран. в). Мисди, које се овде издажу, да се по њима деца гаје, и ако им се са научпе стране нема ништа особнто замерити, ипак су тако тешке за остварење, да се прибдижују немогућности. 0 завесама, о светдости, грејању