Просветни гласник

744

ЗАППСШТК 1ЛАВПОГ ПРОСВЕТНОГ савЕтл

собе, намештају кутаем п просторијама у стану, толико се насптно говори, да ни једпе куће у Србији нема, која би имала све услове па да се у н>ој може дете родити и подпћп; — а овамо се превпђају друге много важнпје ствари. Дете се представља тако нежно и осетљиво, да би човек помисдио, да се ни једно подићи не може. Не сме стајати бдизу прозора, не сме се завеса нодићи као што се до сада подизада; пе сме сестп на камене степенице и стотину таквих стварчица, да ми се чини е би се по овој књизи моради одгајитп све сами сдабуњавци и мекушци. Нозната је ствар, да су Енгдези у гајењу и подизању деце најбољи вештаци; ади сумњам да се код њих деца овако нодижу. Као што рекох, само најбогатије породице могу се користити применом некојих начеда, која се овде издажу. Све остадо, што није богату очевину насдедидо, само ће се сневеседити, кад види, шта се по овој књизи тражи, а нема се ни десети део од тога. На страни 36 и 37 где се говори о томе: шта треба да припреми мати, очекујући порођај, веди се: „Нрва је и без сумње најпотребннја ствар у детнњем рубљу, комад бедог меканог Фданеда, метар дугачак и метар широк, који треба да је постављеп меканим танким пдатном." Одмах затим велн се: „да мати треба пред порођај да спреми 7 туцета педена, које су квадратне, — но аршии и у дужииу и у ширипу ? Некодико душечића тражи се да нма спремљепих за једно дете! Да не спомињем, какав се кревет, какве се завесе траже, какве ја ни видео ни чуо нисам. Да поменем још неке ситније погрешке већином из језика а и из науке, које би ваљадо при прештампавању поправити: На стр. 4. где се о душп говори, има непрецизних израза психодошких; На стр. 21. на два места се говори погрешно о једнакости образонања мушкиња и женскиња. Овака апсодутна једнакост, како се овде мисди , сматра се у науци као апсурд. Место Садцман, стоји у књизи Задцман, (по руском). На стр. 28 стоји „не ће" (место неће). На стр. 33. стојп „дакупља нечистота* (.често купи иди накупи). На стр. 34. „осећај" (место осећања).

ј 4 На стр. 36. стоји „са податцима" (без са и т) На страпи 52. стоји „испдачити" (место исплакати). стр. 64. стој „умире 13-3°/ 0 оне деце, за којима саме матере надгледају." Не каже се „за којима" већ коју и т. д. Тако исто на стр. 65. стоји „Неправилно надгдедање за децом" место: Неправидно надгдедање деце и т. д. На стр. 72. стоји „у кодико каква храна више иодилази мдеку, у толико је хранљивија и т. д." Обе подвучеие речи не говоре се овако и у овом смислу. На стр. 72 читава реченица, која се почиње са „са свим је иојмљиво и т. и. . . ." погрешна је. На страни 93. стоји „Кад мати добро мотри за животом свога детета," место на живот и т. д. На стр. 105. исиреметапе су речи при дну у реченици. На стр. 112. „гњојница" (место „гнојница") На стр. 119. „осећања" (место „осећаји") На стр. 140. „Најбоље се слух развија кад навикавамо детиње грло (?) да раздикује цеде гдасове од подугласова . . Грлом се производе а не раздикују гдасови. На стр. 159. „разуме" место „разумеју." На стр. 159. говори се о урођеним обдицима нашега мишљења, који су, како се тамо вели, „нашем мозгу урођени" а то су: време, простор и узрочност (каузадитет), да се веди : како нико до данас пије Канта разумео шта је он мисдио са својим чувеним „категоријама чисгога разума." Међу тим данас су Кантове категорије о урођеним обдицима мишљења у науци оборене и не вреде. Новија нсиходогија и Физиологија доказују скоро очигдедно, како се све ове категорије развијају вежбањем На стр. 164. „детету треба говорити ласкавим а не грубим гдасом," (не кажесе у овоме сдучају даскав већ пријатан идн мио гдас.) На стр. 165. „Рђаво је, ако се дете понаша према млађима са иренебрежепем итд.„ (Зашто са пренебрежењем?) Осем ових погрешака језик је у гдавном чист и правилан а тако исто и стил. Из свега досадањега види се, да би г-ђа преводиља и много већу корист учинида на-