Просветни гласник

БЕЛ.ЕШКЕ 0 ИРОСВЕТК И ШКОДАМА

БЕхЛЕПГ^Е О ПРОСВЕТИ И ШДОЛАМА

Закон о обавезној основној настави у разним земљама у Европм. (Свршетак) У Португалској По закоиу од 29. (17.) Новембра 1844. годцие родптељи, којима деца ие буду зпада ни читати ни писати, кад достигну иетнаесту годипу губе сва политичка нрава своја, а тако исто дишава се истих права и сваки онај који сам пе зна да чита ни да нише. Дица која ие зпају да читају и нишу вајпре се рекрутују у војску. У Нидерландској Законом од 18. (6.) Јула 1878. године паређено је да пре 1. Фебруара (п. и.) сваке године старешине основних школа јавних и приватних нодпосе кметовима општинским и управитељииа варошким снискове имена деце која су у узрасту од шесте до двапаесте годипе и која су ишла у школу до 1. Јапуара псте године. У том сниску назпачено је и име и нрезиме сваког детета, године узраста његова и где стапује. Такве исте сиискове дужни су у исто време ноднети и они наставници који но приватним кућама уче децу опоме што је за основну наставу нрописапо. Управитељи вароши и кметови саставе снисак имена све деце у узрасту од шесте до дванаесте годнне, која су ее 1. Јаиуара затекла у општини. До 1. Марта дужни су да израде списак имена све оне дец« која се не палазе забележеиа у списковима о којима је мало внше реч и за којј се ие зиа да стапују у општшш. Овп се спискови носе у секретаријат, где се контролишу. Родитељи илп тутори оне деце чија нмена стоје у тим списковима не добпјају никакве помоћи од оиштине, изузимајући лекове у болести, мањ ако докажу да су њихова деца погрешно записана у дотични снисак или да онн нису узрок што им деца пису у школи. Општинска власт може да нредузима све што за добро иађе, како би деца марљивије ишла у школу ; с тога се одређују паграде п јавна иочасна одликовања. Да бп се могло

констатовати ко ће добити коју награду или које одликовање, месие власти завеле су по школама јавним и прнватнии нарочите књпге у које се бележи тачпо како које дете иде у школу. Влада нидерландска није предложила никаквих каштига, којима би се утврдила обавеза основне наставе. У снроводном њеиом нисму, кад је закон изает скуиштини, вели се ово: „Скоро свуда је уведена обавезна основна пастава, краљевина Италија батп је сад уводи. Зангго да се за овим примером не нође и у краљевини нидерландској ? Држава има, без разговора, права да, казни сваког родитеља, који занемарује своје родитељске дужности и који том својом немарношћу шкоди не само своме детету него и друштву, коме је мпого до тога стало да су му сви чланови образовани као што ваља. Блада не би ни мало оклевала да пође истим путем за осталим народима, кад би оков који би обавезна настава ударила па личну слободу био једини разлог који би се имао да наведе цротиву њеног увођења. Али држава мора да дозволи родитељима неограничену слободу у избору школе која им је но вољи, а све донде докле постоји тако јака онозиција противу јавних школа као што је у нас, треба се Јздржавати од јаких мера у томе ногледу. Од 1857. године јавно се мњење, истина, мало на боље окренуло, али у истини зна се како се силно побијао неутралпи карактер школин и како се огорчено распаљују родитељи нротиву ње, на зато још се не може рећи да су отклоњене све тешкоће, које су до сада све једнако држане за чисто несавладљиве.

Аустријски министар иросвете и црквених послова издао је 21. Децембра ове год. ову наредбу која се односи на средње школе у Бечу и Доњој Аустрији : 1. Где год број недељних часова предаваша у I разреду, рачунећи ту само обавезне предмете, не износи више од 2 4, у том ће разреду предавања отпочињати, у времеиу од 3. Октобра па до 19. Марта сваке године, од сад у 9. часова пре подне, место у 8. час., као што је до сад бидо. у другим разредима држаће се часови као и до сада.